Ženski marš iliti rijaliti šou solidarnosti

Objavljeno:
Ženski marš iliti rijaliti šou solidarnosti

Naučila sam kako se postaje solidarna: dovedete Romkinju – tokena, dakle figuru iz crtanog filma, na vaš event, nakačite bedž, izgovorite nekoliko citata Batler, pomolite se, prekrstite po volji, pa sebi svako jutro uz meditaciju sugerišete da ste solidarne, na perfect britanskom engleskom, oduševite se kako ste to lepo rekle, popijete iz svoje hipsterske džezve posebnu organsku i free-trade kafu sa posebnim mirisom, ili iz svoje šarene šolje sa feminističkom porukom “Solidarne” sok od cvekle i đumbira. I tako —  sada ste proglašene za solidarne

 

Ženski marš protiv fašizma u Beogradu je protekao “u potpunom redu”, bez incidenata. Pre marša napisala sam na Tviteru ovo: “samo da vam kažem —  feminizam ima previse tabooa da bi na marsh otislo vise od 100  zena a feminizam je 90tih potrosio svoje marsheve zalud”[1], a onda saznajemo “ kolona sa oko 100 učesnika kretaće se, kako su najavili organizatori, do zgrade Vlade Srbije, a potom preko Trga Slavija do Hrama Svetog Save. Aktivistkinje na čelu kolone nose veliki transparent “Ženski marš protiv fašizma”, dok su na začelju dobošari koji pevaju partizanske pesme.”[2] Divno. „Učesnike je obezbeđivala policija, ali nikakvih incidenata ili uobičajenih kontra-protesta crkvenjaka, desničara i drugih velikih junaka nije bilo ni na pomolu. Možda im je bilo previše hladno. Ipak je minus” piše Lazara Marinković[3], slavljenički, prozivački i izazivački. Ne znam šta da mislim. Kakav uspeh! 100 žena iz cele Srbije. Profilisan antifašistički, zašto ovaj marš nije okupio više žena? Pa nisu li skorašnje prava na abortus izazvana? Trebalo bi da nas čudi. Ali naravno da ovo nikog ne čudi.

Odavno feminizam nema nekog odjeka u životima žena u Srbiji. Ne znam u čemu je problem sa feminizmom za te žene. Mogu da kažem u čemu je problem za mene koja sam odrasla na srbijanskom feminizmu, od koga sada imam popriličnu mučninu. Evo, ograničiću se samo na mailing listu na kojoj se nalaze feministkinje Srbije. NaTviteru sam pre samog marša podelila i ovaj post: “mislis da si feministkinja ako marshiras? nisi ako nemas bedz za solidarnost #pokupibedz @Jelenatoken” [4] uz sliku sa šest bedževa. O čemu se radi?

Bedž prvi

Baviti se feminizmom u Srbiji je klasna privilegija belih, obrazovanih žena, uglavnom iz Beograda. Teško ako ste siromašni ili radite u NCR-u ( Natonal Cash Register), što je još privilegija – a to je firma iz indijskih filmova, koji su nam možda nekad bili smešni i daleki, u kojoj sedite sa setom slušalica i mikrofonom i odgovarate praktično non-stop na beskrajne upite zaposlenih iz nekog tržnog centra iz Amerike, dok istovremeno odgovarate na čet zahteve, u sobi prepunoj drugih operatera, uglavnom muškaraca, uglavnom bolje obrazovanih, neretko seksistički nastrojenih, a od kojih zavisite da vas upute u komplikovan sistem. U toj eksploatatorskoj firmi, u uslovima koje nam je milosrdno preporučio Vučić onomad u Skupštini, vi radite ludačke noćne i dnevne smene koje traju ceo dan, i nemate snage da pogledate bilo kakva kucana slova na papiru od celodnevnog buljenja u ekran, a kamoli da otvorite kompjuter i da se informišete šta se uopšte dešava oko vas, što nam je dotični drugom prilikom iz Valjeva isto tako preporučio[5]. Posle par meseci vaše izmrcvareno, izlomljeno i iskrivljeno telo i imunitet razvaljen odustvom sna, dnevnog svetla, kuvane hrane i stresom uglavom vas dovedu do bolesti, čira na želucu, na primer, do ispijanja lekova za smirenje ili lekova protiv visokog šećera. Feminizam nije pokazao neko posebno intresovanje da u svoje redove uključi žene koje rade u NCR-u, a kamoli neke druge, manje “srećne” žene. On ne nudi nikakvo posebno rešenje za žene u NCR-u. Slabe vajde imaju one od partizanskih pesama, iako idejno, zaista, ova paradigma daje neke odgovore. Njima ovaj marš protiv Trampa i fašizma deluje kao igrarija žena koje mogu da priušte u životu šetnju u toku dana, kada njima odgovara. One se pitaju — a zašto nema marša zbog toga što ja radim kao rob u NCR-u i nema ni izdaleka naznake da ću moći da radim nešto drugo? Zašto nema nikakve sigurnosne mreže, pa da dam otkaz kad me hasluje nadređeni ili nadrkani muškarac pored koga moram da sedim svaki dan? Na primer.

 Njih ne intresuju isto tako akademski levi feminizmi belih žena. Šta je Altiser rekao njima bi možda moglo da bude od koristi, ali one to nemaju snage, ni vremena da čitaju, da uče. Nemate vi privilegiju da se obrazujete kad ste siromašni i kad morate da radite bilo šta. A u tim elitnim akademskim krugovima je blam i da kažeš da ne razumeš šta Altiser govori, a kamoli da ne znaš ni ko je, evo napravih i strip tim povodom[6]. Posle posla one imaju toliko kapaciteta da mogu da sednu i odgledaju neku seriju — kada to gledaju, makar niko ne može da im ukazuje na nešto što ne znaju, pa da se osećaju glupo. Ili imaju toliko snage da na slobodan dan odu i odvale se od alkohola da bi utihnule svoj osećaj bezvrednosti i eksploatacije basovima sa novog albuma Ane Nikolić i Raste. Njima recimo tekst gospođice Maus Maki “hoću da trošim tvoje pare po Bahamima”[7] dobija žešći naboj posle par meseci skoro pa pravog robovanja na poslu, koji, je li, treba da budu još i srećne što imaju, ili pak tekst Elene i  Jala Brata[8] koji postaje vrlo smislen kada  očajne uviđaju kako bi im život bio lakši da imaju muškarca koji “miriše na zločin”, sa kolima, “da vide u njemu što nije nijedna” i koji, ako ništa, može makar da ih pokupi kad rade treću smenu po ovom minusu, bar neki put, kad im je stvarno loše, a ne mogu na bolovanje. A razmišljaju i da možda platu ulože u svoj izgled, i da se oprobaju u pevačkoj karijeri na Zvezdama Granda, na primer, pošto im je to svetlija i perspektivnija tačka nego nekakvi protesti, marševi protiv fašizma, pesme i slogani njihovih roditelja, čak ni kad ih izgovaraju mlade žene poput Sanje Pavlović[9], kojoj želim svu sreću, a koje kako ja vidim, poučena iskustvom rada sa ženama u Autonomnom ženskom centru, jesu mlade entuzijastkinje sa eksploatisanom verom u feminizam, jer valjda nemaju druge.

Bedž drugi

Iz noćnog kluba idemo pravo u četiri zida, gde bez pritisaka “uobičajenih kontra-protesta crkvenjaka, desničara i drugih velikih junaka”[10], arhe-neprijatelja, provode živote žene sa invaliditetom, beskrajno nevidljive u našim životima. Samo jedna crtica kao inspiracija za ovaj bedž bila je preterano ponavljana neprijatna situacija da slepe žene, koje koriste poseban program za čitanje, ne bivaju uključene time što se na žensku listu, na primer, šalju slike bez opisa.

Bedž treći

LGBTTIQ zajednica u Srbiji ima svoju elitu koja je uspela da podigne vidljivost ove populacije, i da uglavi neke od njih u fotelje, ali to je uglavnom sve, ja bih rekla. Ne čujem aktiviste i aktivistkinje u nekim sferama koje mogu da zaintresuju ljude koji isto tako možda rade u NCR-u, sem za možda one koji su “u fazonu”, pa ih zanima da odu na neku LGBTTIQ žurku. Pitam se kako žive siromašni, ostareli, ružni i nesavršeni gejevi i lezbejke ovde. Kakve živote vode, u kojima bi im ovaj pokret bio važan. Po nekom mom iskustvu gej zajednice su male aktivističke grupe koje uglavnom služe za samoosnaživanje i pronalaženje partnera, nešto više prvo u slučaju lezbejske zajednice, ili uglavnom drugo za gej muškarce, gde mali krugovi ljudi mogu da nađu svoje utočište i možda posao, gde se razlike teško tolerišu, gde postoje dublji problemi između lezbejske i muške gej zajednice, da ne govorim o pritiscima da se izgleda kao sa reklame, o elitizmu i izbacivanju Roma iz klubova koje posećuje mahom gej populacija i tabuu partnerskog nasilja u obe zajednice. Trans ljude ne vidimo, naravno, nigde u mejnstrimu. O bi/ interseksualnim ili aseksualnim osobama skoro ništa ne čujem. Oni su samo slovo u toj skraćenici. U izveštajima nekih organizacija koje se bave prevencijom polno prenosivih bolesti pominju se prostitutke, trans muškarci, Romi uglavnom, kao najsiromašnija i najugroženija grupa. Ne znam ko zaista zastupa nijhova prava. Romske nevladine organizacije sigurno ne, a nisam sigurna da LGBTTIQ pokret radi na ovome. Oni se bore za to ko će da bude organizator sledeće Parade, jer to neko finansira, valjda.

Al ono što je posebno iritantno za mene je akademski feministički queer. Eto, kad je bila Džudit Batler da govori o slobodi okupljanja i drugim stvarima u Beogradu je to izazvalo “nezapamćeno intresovanje” i okupilo, mislim, više ljudi nego ovaj marš[11]. Poltronski, sledbenički i servilni odnos prema ovoj teoretičarki njenih blaziranih fanova i fanica, sa osećajem da su krem de la krem feminizma, i njihov nadobudni elitizam, monopolistički položaj u produkciji znanja i narativa o feminizmu zaista umara. Iako mi je donekle i razumljivo, umara i ćutanje žena koje u feminizmu to prepoznaju, ali stoje zastrašene tim šupljim feminističkim carstvom nebeskim. Nemam ništa protiv teorije. Zanimljivo je razumeti teoriju performativnosti i performans. Posebno jer je kod nas sve performans. I solidarnost je performans. Jednom su mi tako ove žene rekle kad su me pozvale da govorimo zajedno na njihovoj tribini o solidarnosti: “Nemoj da se uplašiš od visokih teorijskih i filozofskih zahteva koje postavlja jedna od njih”. Jesus. Ako stvarno hoćeš da kažeš obrazovanoj Romkinji da je niko i ništa, i da nikad i neće moći da bude neko i nešto, onda joj posle svih njenih borbi da stekne to obrazovanje pokažeš da misliš da je sve to džabe, da ona nešto nije u stanju da shvati, tretiraš je kao da to obrazovanje nema, oduzmeš joj i sposobnost razumevanja. To znači da joj oduzimaš poziciju subjekta znanja i mesto u toj epistemičkoj zajednici, zajednici znanja. Performans akademskog feminizma. Poezija nije luksuz, pa sam jednu pesmu napisala tim povodom[12].  To još nisam naučila da svarim. Naučila sam kako se postaje solidarna: dovedete Romkinju – tokena, dakle figuru iz crtanog filma, na vaš event, nakačite bedž, izgovorite nekoliko citata Batler, pomolite se, prekrstite po volji, pa sebi svako jutro uz meditaciju sugerišete da ste solidarni, na perfect britanskom engleskom, oduševite se kako ste to lepo rekle, popijete iz svoje hipsterske džezve posebnu organsku i free-trade kafu sa posebnim mirisom, ili iz svoje šarene šolje sa feminističkom porukom “Solidarne” sok od cvekle i đumbira. I tako — sad ste proglašene za solidarne. Čuj, da idem na marš sa ovim ženama. Bože. Zašto slušam Nikoliju? [13]Da se smirim i očistim od feminističkog performansa solidarnosti. Ne, ne idem na marš ni sa kim ko ne sluša i ne razume zašto cela Srbija i ja slušamo “do daske” pojačane pesme Nikolije, Ane Nikolić, Bube Corellija, eto, a posebno sa onim ko ne razume svoj doprinos potrebi da se sluša ova muzika, i na ovaj način.

Bedž četvrti

Na ženskoj listi ima i žena koje zanima eko-feminizam. Neke su za razliku od lebdenja u akademskim visinama posvećene lokalnim akcijama. Nemam ja problem sa dihotomijama, njih teoretizuju i vaspostavljalju performativno feministkinje, žene koje gledaju da nam učine našu stupidnost lakšom, koje misle da su krem de la krem, jerbo kako drugačije da budu drugačije i posebne. U svakom slučaju jedna je žena posvećena lokalnim akcijama poslala na listu poruku ovog sadržaja: “iskreno da vam kažem ja se nalazim na periferiji Vršca, dva puta sam uspela za 4 godine da očistim divlju deponiju ali sada nema šanse. Slala sam slike komunalcima i pisala peticiju i ništa, čak sam pisala i zelenoj patroli da mi pomogne. Nažalost nas mentalitet je takav, dolaze noću sa kolima i iz gepeka izvlače kese djubreta i bacaju kod mene, strašno ali ne znam više kako da im stanem na put, rekla sam komunalcima da stave kontejnere, skrivene kamere, betonske stubove pošto dolaze i cigani, i to iz dva pravca i ne vredi, navodno sve to košta“ (sintaksa u orginalu, kurziv moj). Dolaze i Cigani, i to malim — cigani. Na sve zagađenje, još i Cigani. Eto ti ga sad, dolaze da zagađuju. Psujem, evo. Nije bilo reakcija na ovaj anti-ciganizam na listi. Žene na listi zapravo ne reaguju na razne pljuvačine. Ne pokazuju nikakvu solidarnost, koju onda tako odu da izmarširaju. To im je ovako na listi “valjanje u blatu sa svinjama”. A ne mislim da je van liste drugačije. Jednom mi je jedna koja je radila u Autonomnom ženskom centru rekla “ma ne mogu ja da budem feministkinja posle posla”. Ne znam, možda nam treba neki projekat, ili možda je trebalo neke Amerikanke da predlože da se reaguje na listama na anticiganizam – jer je to deo fašističke ideologije.

Bedž peti

Naravno, zaintresovane i zabrinute su žene sa ženske liste, feministkinje, bele žene za rasizam u Americi. Čitale su Bel Huks i Odri Lord. Uvek to vredne učenice naglase. Tako im i tribina na primer “Ko ima pravo na feminizam” na BEFEM festivalu[14], koji je mahom pravljen za njihove male krugove, počne sa citatom jedne od ove dve. Naravno dovedu i lepu Crnkinju da im priča o rasizmu u nekoj evropskoj, al’ onako, pristojno dalekoj zemlji. To je najbliže mesto gde je po njihovom mišljenju rasizam prisutan. Nema Romkinja za tim stolom. Bože sačuvaj da im neka Romkinja približava njihov rasizam sad i ovde. To je naporno. Bitno je da se priča o solidarnosti. Sprdnja i performans. Nema Romkinja, ne postoje. Ne postoje Romkinje, dakle, ne postoji njihov rasizam. Pa više se osećam da postojim, uvaženo i osnaženo kad slušam SHA –TOP MODEL [15]. Bar mi čovek ponudi da sam nafurani objekat nekakve želje, u nekom seksističkom kontekstu — postojim. U feminističkom kontekstu biće da ne postojim, kao ni mnoge druge, drugačije žene i da taj feminizam nekako nije moj, nego zna se čiji, valjda.

Bedž šesti

Bljuvanje po muslimanima i migrantima je dozvoljeno isto tako na listi. Jedno vreme su bili učestali mejlovi zbog kojih se dosta žena isključilo sa liste. Tako je jedna žustra kritičarka onog što vidi kao feminizam poslala poruku: “Ja sam uz Nemice, Šveđanke, Iranke, gejeve i ostale koje šerijat ubija, a protiv neselektivnog izbeglištva koje uvozi kulturu koja uzrokuje terorističke napade, ubistva, silovanja, i pljačke. Vi ste slabe jer ne verujete ni u šta, tj, verujete u ‘diskurse’ i ‘konstrukcije’ a ovi koji dolaze veruju u te svete spise čiji značaj vi umanjujete, dok ih vi podržavate i opravdavate, oni vam se smeju i vaš selektivni ateizam njima ide na ruku. Kako je super što kao najnazadnije vidite hrišćanstvo, koje je reformisano više puta i na kojem se temelji zapadna civilizacija u kojoj je žena dobila sva prava, a oko islama ispletate maštarije zbog krivice oko Srebrenice. Ja kažem, ako mi se ne sviđa ovaj domaći pravoslavni fundamentalizam, ne sviđa mi se ni ovaj uvozni. ISIS radi tačno ono što sveti spisi nalažu, oni su pravi vernici, ali pošto je u feminizmu proučavanje religija ili pokušavanje da se razumeju religiozni ljudi uvek nekako ostavljano po strani, sad imamo ovo: da feministkinje podržavaju unazađivanje prava žena.” A onda i ovo : “Kakvo zatrpavanje, ovo je goruće pitanje, lista je redovno zatrpana manje bitnim stvarima, žene se siluju na ulicama Evrope, ljudi su uplašeni, siluju se deca na bazenima, Jevreji doživljavaju holokaust ponovo… mi se bavimo time šta je Tramp rekao pre deset godina, da voli da vaćari žene, bavimo se našim radionicama gde se držimo za ruke, i pravimo se da oko nas ne gori celi svet. Što više postova o ovim pitanjima, to bolje.” Poslala sam neki mejl u kom sam se izvinjavala usled transfera blama u svoje ime muslimankama i migrantkinjama kojih bi moglo biti na listi. Fascinira spremnost da se toleriše ovakav diskurs, po mom mišljenju. Nema razloga, sudeći po ovoj listi, da bilo koja muslimanka ili žena izbeglica stane pored srbijanskih feministkinja, po mom mišljenju.

Naravno, u svemu ovome Romkinje nisam čula niti videla. Možda nisam informisana. Ne znam šta se dešava sa ženskim romskim pokretom. Možda treba neko zvanično da proglasi smrt post-soroševskog romskog aktivizma. Od Roma muškaraca generalno nisam ni očekivala bilo kakav znak otpora. Na Centralno-evropskom univerzitetu (na kome studiram) povodom svega samo poziv od akademske predstavnice, Romkinje, citiram, da se “malo posle kafice prošeta protiv ovih ludih režima koji šire anti-manjinske diskurse”. Ono, ugodan je taj akademski život, a ovaj protest, ako ništa, definitivno deluje zabavno.

Ja nisam tvoj Crnac

Nije sve tako crno. Feminizam je potreban. Jeste. Meni je doneo dosta toga korisnog. Naučio me je da vidim neke odnose moći. Jedini problem je što teško dozvoljava da se vide odnosi moći u njemu samom. Naprotiv, dozvoljava  pojedostavljivanje ovih odnosa, do svođenja pitanja moći na jednog arhe-neprijatelja oličenog u Trampu. Ako mi je zbog nečeg drago što sam ušla u krugove filozofa,  drago mi zbog toga što sam naučila da reč bullshit, to jest proseravanje, može da bude filozofski termin[16] i da postoje dobre alatke za detekciju bullshita, to jest proseravanja, pa tako verzirani Najdžel Varburton[17] ironično tvituje: “Politika je upravo postala mnogo jednostavnija: sada smo u manihejskoj borbi dobra protiv zla…”[18]. Fascinira koliko je ovo uspešna strategija za mobilizaciju. Čini se baš su nam potrebna ova instant “cukrena i pink lolly pop” rešenja, posle kojih — ništa. Danas šarenilo na TV-u, sutra sasvim čudno, kao da ga nije ni bilo. Nisam ja generalno protiv uličnih akcija, ali kako bilo, kod nas čak ni te priče više ne pale. Danas je srbijanski feminizam ostao strahovito ograničeno upotrebljiv u životima običnih, pa i mlađih žena. Zašto je to tako? – valjda je, feminstkinje, vreme da se zapitate, al’ onako iskreno.  Da se VI zapitate. JA više nemam šta sa VAMA da se pitam i zapitkujem i da gubim vreme pomažući VAMA, belim, obrazovanim ženama da razumete. Mislim, jest lepo što je podsetila jedna učesnica: “Ne zaboravite da su bele žene glasale za Trampa[19], pa tako “VI uradite SVOJ posao”.[20] Ja bih rekla da bih posle toliko vremena bila stvarno naivna ako ne kažem: “Mene ste dosta navalačile i vukle za nos vašim rečenicama koje počinju sa “draga” i izneveravale moje poverenje uvek iznova, podjednako kao i muškarci. Moja zdravorazumska procena je – ja nemam više vremena i vi ne zaslužujete moje poverenje. Ne verujem vam. I na kraju šta ja imam od toga da marširam sa vama? Jel’ te vaše parole mogu da se jedu? Pošto nemam nikakvu sigurnosnu mrežu feministkinja, koje su me osnažile da se obrazujem i tako magijom “izađem iz začaranog kruga romske bede”, u kom me, je li, drži moja zajednica, imam preča posla, da izađem iz kruga bede u kom me vi, zajedno sa belim, privilegovanim muškarcima, držite.

Jedino što mene interesuje sada je kako da ne budem eksploatisana do poslednjeg atoma snage u nekoj stranoj firmi ili da ne robujem nekom muškarcu, a da zaradim za hleb, i svakako za novi album Rastin, i za dva stana, koje mi mama nije ostavila u amanet, pa da mogu u jednom da mirno živim, a drugi da izdajem, i da na miru marširam. I za nova kola, koja nije mogao tata, ni muž da mi kupi, da mi se keva ne muči kad ide na pijac, i rezerve za život bar za šest meseci u džepu, za svaki slučaj, da ne upadnem u zavisnost od rada na VAŠIM projektima solidarnosti. A vi samo nastavite sa svojim projektima, želim vam svu sreću u osnaživanju Romkinja, i trubljenju o njihovoj patrijarhalnoj kulturi, i sprečavanju njihovih ranih udaja, koje ih valjda onemogućavaju da imaju prava da se kasnije svojim izborom “pametnije udaju”, po sličnim principima, ili da počnu da rade, da imaju svoje pare, i da budu eksploatisane pristojnije, od belih muškaraca i žena vlasnika korporacija. I to nastavite sve sa Romkinjama na projektima. Evo, dok slušam Stoju[21] i prljavi zvuk Raste huslera[22], i dok mislim kakve štikle, bruseve i podvezice ću da kupim onda kad zaradim toliko para, stvarno, želim vam svu sreću, da.

A kad smo već kod selebritija treba reći, slavne američke ličnosti iskazale su podršku ovom globalnom maršu — Ališa Kiz, Madona, Šer, Rijana, a Vog piše: “Naravno da je Rijana imala najbolji protestni izgled na ženskom maršu”. Zapravo, citat je: “…kasnije te večeri ona se presvukla u svoju Dior ‘sve treba da budemo feministkinje’ majcu, ispod blejzera na pruge za šou solidarnosti koji se nastavio”[23]. Predivno, odzvonilo mi je — šou solidarnosti. Divno, pravi naslov. Na tom rijalitiju masovnih razmera zahvalila se Hilari preko Tvitera, hvala učesnicama marša, kaže, što: “ustaju, govore i marširaju za naše vrednosti”, i dodala da je, “to jednako važno kao i do sada”[24]. Ne znam da li da idem dalje sa komentarima. Dakle, tako nekako ispada, učesnice marša, hvala što ste ustale za vrednosti bele, bogate, ženske, lažljive, političke elite, sad kad ste ljute na bele, bogate, muške, lažljive poličare. Evo, možda vam pomogne nezasluženi tekst o tome kako živeti sa ljutnjom[25] ili film “Ja nisam tvoj Crnac”. [26] Ne-vaša draga Jelena.

[1] https://twitter.com/JelenaSomething/status/822550232156303362
[2] http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/zenski-mars-protiv-fasizma-odrzan-u-beogradu_793532.html
[3] https://www.vice.com/rs/article/solidarno-protiv-fasizma-zenski-mars-u-beogradu
[4] https://twitter.com/JelenaSomething/status/822569350339162112
[5] http://rs.n1info.com/a211792/Vesti/Vesti/Polemika-bivse-radnice-Gorenja-i-Vucica.html
[6] http://stripgenerator.com/strip/564064/serbian-philosopher-making-a-point/
[7] https://www.youtube.com/watch?v=-e7wuBJ4mvU
[8] https://www.youtube.com/watch?v=hn9inzQ-MsY
[9] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:645789-Zenski-mars-protiv-fasizma-u-Beogradu
[10] https://www.vice.com/rs/article/solidarno-protiv-fasizma-zenski-mars-u-beogradu
[11] http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2015&mm=11&dd=23&nav_id=1066196
[12] https://usernamekaspoetry..com/2016/07/28/white-feminist-sisterhood/
[13] https://www.youtube.com/watch?v=KTbZhA8wHl4
[14] https://www.youtube.com/watch?v=RdCCUsjSdcM&t=62s
[15] https://www.youtube.com/watch?v=s3H_8S8c5II&index=14&list=RDGibeWKPYgPo
[16] https://philpapers.org/rec/FRAOB
[17] https://en.wikipedia.org/wiki/Nigel_Warburton
[18] “Politics just got much simpler: we’re now in a Manichean struggle of good vs evil… “
[19] https://pbs.twimg.com/media/C2t9LSxWIAUIkQC.jpg
[20] https://twitter.com/kimayad_/status/822809915836219392
[21] https://www.youtube.com/watch?v=jDzdmCMHY-c
[22] https://www.youtube.com/watch?v=Ek5yiu7rmO8
[23] http://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-svet/52163-vise-od-milion-ljudi-na-marsevima-zena-sirom-sveta
Of Course Rihanna Had the Coolest Protest Look at the Women’s March”
[24] http://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-svet/52163-vise-od-milion-ljudi-na-marsevima-zena-sirom-sveta
[25] http://www.aaihs.org/an-open-letter-to-white-liberal-feminists/utm_content=buffer9cad7&utm_medium=social&utm_source=twitter.com&utm_campaign=buffer
[26] http://www.imdb.com/title/tt5804038/

This is a unique website which will require a more modern browser to work!

Please upgrade today!

Logo Header Menu