Šta je mislio Lenjin?

Objavljeno:
Šta je mislio Lenjin?

Nakon smrti, uprkos molbama njegove udovice i sestre, Lenjin je mumificiran, javno izložen i tretiran kao vizantijski svetac. Predvideo je sopstvenu sudbinu

preveo Brano Đurišić

Šta je mislio Vladimir Lenjin 1917. tokom dugog putovanja do petrogradske Finske stanice?

Poput svih ostalih, bio je iznenađen brzinom kojom je uspela Februarska revolucija. Dok je putovao iz Ciriha preko Evrope do Rusije, u blindiranom vozu, koji mu je ustupio nemački kajzer, zasigurno je mislio da je to prilika koja se ne propušta.

I da se mogla očekivati prevlast slabih liberalnih stranaka u novoj vladi. Ono što ga je brinulo bili su izveštaju koje je dobijao o kolebanju svojih boljševika povodom daljeg puta. Kao i većinu levice, teorija ih je ograničila marksističkom ortodoksijom po kojoj, u toj fazi, revolucija u Rusiji može biti samo buržoasko-demokratska. Socijalizam je moguć jedino u razvijenim ekonomijama poput Nemačke, Francuske ili čak Sjedinjenih Država, ali ne i u seljačkoj Rusiji. (Lav Trocki i njegova intelektualna grupa bili su među retkim protivnicima ovakvog pogleda na stvari.)

Kako je pravac revolucije stoga bio unapred utvrđen, sve što je socijalistima preostalo bilo je da podrže privremenu vladu dok je ona dovršavala prvu fazu revolucije i uspostavljala razvijeno kapitalističko društvo. Kada jednom to bude dovršeno, mogli bi pokrenuti radikalniju revoluciju.

Lenjin je besneo od ove kombinacija dogmatizma i pasivnosti. Februarski prevrat ga je naterao da preispita stare dogme. Da bi se krenulo napred, verovao je sada, mora biti socijalističke revolucije. Drugo rešenje nije moguće. Caristička država se morala uništiti, od korenja do grana. Tako je rekao kada je izašao iz voza u Petrogradu: Nije moguć kompromis sa vladom koja nastavlja da vodi rat ili sa partijama koje podržavaju takvu vladu.

Boljševički slogan koji je otelotvorio njegovo taktičko razmišljanje bio je „mir, zemlja i hleb“. A što se revolucije tiče, sada je tvrdio da će se internacionalni kapitalistički lanac pokidati na svojoj najslabijoj karici. Zadobijanje ruskih radnika i seljana kako bi se napravila nova socijalistička država, utabaće put pobuni u Nemačkoj i drugde. Tvrdio je da bi bez toga bilo teško izgraditi bilo kakav značajan oblik socijalizma u Rusiji.

Detaljno je razradio svoj novi pristup u „Aprilskim tezama“, ali je morao snažno da se bori kako bi ubedio Boljševičku partiju. Nakon što su ga neki osudili zbog okretanja leđa prihvaćenoj marsitičkoj doktrini, Lenjin će citirati Mefistofela iz geteovog Fausta: „Teorija je, prijatelju moj, siva, ali je večno drvo života zeleno“. Jedna od prvih koji su ga podržali bila je feministkinja Aleksandra Kolontaj. Ona je, takođe, odbila kompromis, verujući da nijedan nije moguć.

Od februara do oktobra, verovatno najotvorenijem periodu ruske istorije, Lenjin je pridobio partiju, udružio se sa Trockim i spremio za novu revoluciju. Privremena vlada Aleksandra Karenskog odbila je da se povuče iz rata. Boljševički agitatori među trupama na frontu napali su njegove kolebljivce. Usledile su masovne pobune i dezertacije.

Među radničkim i vojničkim odborima, ili sovjetima, Lenjinova strategija se počela činiti smislenom velikom broju radnika. Boljševici su osvojili većinu u petrogradskim i moskovskim sovjetima, a partija se i drugde brzo razvijala. Ovaj spoj Lenjinovih političkih ideja i rastuće samosvesne klase među radnicima načinio je formulu za Oktobar.

Daleko od zavere, a kamoli državnog udara, Oktobarska revolucija bila je verovatno najjavnije planirana buna u istoriji. Dvojica među Lenjinovim najstarijim saborcima iz centralnog partijskog komiteta bili su protiv ove revolucije i objavili datum događaja. Naravno, bez prethodnog oglašavanja konačnih detalja, prevrat je načinjen brzo i uz minimalno nasilje. 

To se promenilo tokom posledičnog civilnog rata, u kome su neprijatelje novorođene sovjetske države podržali nekadašnji carevi zapadni saveznici. U sred haosa koji je iz njega proistekao i miliona poginulih, boljševici su konačno pobedili  –  plativši, međutim, strašnu političku i moralnu cenu, uključujući i ratno zatiranje radničke klase koja je prvobitno digla revoluciju.

Otuda nakon revolucije u Oktobru 1917. nije trebalo birati između Lenjina i liberalne demokratije. Pravi izbor bio je određen brutalnom borbom za moć između Crvene i Bele armije, od kojih je ova druga bila predvođena carevim generalima koji nisu krili da će, ukoliko pobede, i boljševici i Jevreji biti istrebljeni. Pogromi Belih zbrisali su čitava jevrejska sela. Većina ruskih Jevreja je pružala otpor, bilo kao deo Crvene armije, bilo u sopstvenim seoskim jedinicama. Ne treba da zaboravimo da je par decenija kasnije Crvena armija  – koju su tokom civilnog rata napravili Trocki, Mihail Tuhačevski i Mihail Frunze ( prvu dvojicu je kasnije ubio Staljin) – bila ta koja je slomila vojnu silu Trećeg rajha u epskim bitkama kod Kurska i Staljingrada. Tada je Lenjin bio mrtav gotovo dve decenije.

Onemoćao nakon šloga, tokom dve godine pre svoje smrti 1924, Lenjin je imao vremena da preispita dostignuća Oktobarske revolucije. Nije bio zadovoljan. Video je da su caristička država i praksa, daleko od toga da budu uništene, inficirale boljševizam. Shvatio je da velikoruski šovinizam buja i da mora biti iskorenjen. Nivo partijske kulture bio je žalostan nakon ljudskih gubitaka u civilnom ratu.

“Naš državni aparat je tako žalostan, da ne kažemo podao”, pisao je u Pravdi. “Najštetnije bi bilo osloniti se na pretostavku da išta znamo.”

“Ne”, zaključio je, “mi smo komično nedovoljni”. Verovao je da revolucija mora da prizna svoje greške i da se obnovi; u suprotnom, doživeće poraz. Ipak ova pouka je ostala potpuno neuvažena nakon njegove smrti. Njegovi rukopisi su bili uveliko ignorisani ili namerno iskrivljeni. Nijedan naredni sovjetski lider nije se pojavio sa vizijom poput Lenjinove.  

„Njegov um je bio izuzetan instrument“, pisao je Vinston Čerčil, koji nije bio poštovalac boljševizma. „ Kada je njegovo svetlo zasijalo, otkrilo je čitav svet, njegovu istoriju, njegove patnje, njegove budalaštine, njegove sramote i, povrh svega, njegove greške“.

Od njegovih naslednika, nijedan od zabeleženih reformatora  – Nikita Hruščov u 1950im i Mihail Gorbačov u 1980im  – nije imao kapaciteta da promeni zemlju. Za raspad Sovjetskog Saveza bila je gotovo u istoj meri zaslužna degradirana politička kultura – i s vremena na vreme smešna nedoraslost birokratske elite – koliko i ekonomska stagnacija i resursna zavisnost koja je nastupila 1970ih. Opsednuti podražavanjem tehnoloških dostignuća Sjedinjenih Država, njegovi lideri su sebi izvukli tlo ispod nogu. U poslednjem, žalosnom poglavlju revolucije, i više od nekoliko njenih birokrata je sebe ponovo otkrilo kao milionere i oligarhe – kako je Trocki i predvideo iz egzila 1936.

“Politika je koncentrovani izraz ekonomije”, primetio je jednom Lenjin. Kako kapitalizam posrće, njegovi političari i njihovi oligarsi pomagači nalaze da glasači u gomilama napuštaju stranke. Pomak ka desnici u zapadnoj poltici je revolt protiv neoliberalnih koalicija, vodećih od propasti Sovjetskog Saveza. Danas, međutim, političari ne mogu kriviti socijalizam – jer on ne postoji.

U nacionalno-konzervativnoj Rusiji Vladimira Putina ove godine nema proslava ni Februarske ni Oktobarske revolucije. “Nisu zabeležene u našem kalendaru”, rekao je indijskom novinaru kojeg poznajem prošle godine.

“Nakon njihove smrti”, pisao je Lenjin o revolucionarima, “pokušali su da od njih naprave bezopasne ikone, da ih takoreći kanonizuju, da uzvikuju njihova imena radi utehe opresiranih klasa i sa namerom da ih zavaraju”. Nakon smrti, uprkos molbama njegove udovice i sestre, Lenjin je mumificiran, javno izložen i tretiran kao vizantijski svetac. Predvideo je sopstvenu sudbinu.

 

Tariq Ali, član uredničkog odbora časopisa New Left Review, nedavno je objavio knjigu Lenjinove dileme: terorizam, rat, carstvo, ljubav, revolucija.

Ovaj esej je dio serije “Crveni vek”, o zaostavštini i istoriji komunizma sto godina nakon Ruske revolucije.

 

This is a unique website which will require a more modern browser to work!

Please upgrade today!

Logo Header Menu