Srećan 8. mart, Ivankovče

Objavljeno:
Srećan 8. mart, Ivankovče

Davor Ivankovac je svojom seksističkom opaskom pred kraj kritike poslednje zbirke Marka Tomaša objavljenoj na Proletteru početkom prošlog meseca, zaslužio  specijalnu osmomartovsku čestitku. Tim pre što je kritičarevo isticanje tradicionalne uzajamnosti sentimentalne književnosti i čitateljki, metonimijski prisutnih u njegovom tekstu i u vidu grudnjaka – uglavnom ostalo nezapaženo.

Svakako, ne možemo ni očekivati da lov na seksizme traje neprestano. U pitanju je rutinski, gotovo birokratski, no naporan posao, čija je isplativost, sa druge strane, dosta nejasna. Strategiju raskrinkavanja i šejmovanja pojedinih seksizama i seksista za sada nemamo razloga sa spokojem gledati kao adekvatan odgovor na nasušnu potrebu za svakodnevnim feminističkim aktivizmom –  bilo da se kao leve feministkinje sa ovom praksom identifikujemo, bilo da od nje želimo da napravimo ideološki ili funkcionalni otklon.

Lov na seksizme zahteva još i detektivski nerv kada pogled prošetamo od otvorenih antifeminista preko svojih političkih saboraca sa levice. Tu se seksističke reči i dela obavljaju pod krinkom nominalnog feminizma. Zato detektivke povremeno postaju divlje, paranoične u sveopštoj muškoj feminističkoj maskaradi.

Prazni feminizam muškaraca na levici ipak je ređe prevejani antifeminizam, ali gotovo po pravilu ravnodušni automatizam. Ispražnjenost levog muškog feminizma zapravo je srazmerna stabilnosti njegovog automatizma. Ako se već ne želimo odricati paranoje, njome treba počastiti upravo besprekorne feministe, čija se ravnodušnost petrifikovala u neupotrebljivom feminističkom parolašenju. Njima se, na primer, nikada ne bi omakla opaska poput Ivankovčeve, koja je pak jedno žilavo i na društvene promene otporno uverenje, presudno za status žena u književnosti.

Međutim, nominalni feminizam feminista nije značajno komforniji od detektivskog true feminizma koji mu je za petama. Ove dve pozicije se, naravno, međusobno uslovljavaju, vrteći se beskrajno u antidijaloškim razmiricama ili u antidijaloškim pomirljivostima. 

Mehanizam koji leži u osnovi ove uzajamnosti jeste neoliberalna manipulacija pojmom lične odgovornosti, koji levica obilato reprodukuje. Naturalizovano uverenje da je svako odgovoran za sve, uzrokuje personalizaciju dominantnog kulturnog modela kapitalističkog patrijarhata. Drugim rečima, personalizaciju jedne impersonalne strukture.

Lična odgovornost je na prvi pogled zdravorazumski preduslov za etičku konceptualizaciju društvene zajednice i za stvaranje odgovarajuće političke platforme.  Na drugi pogled, ipak, postaje jasno da je lična odgovornost u značenju  ličnog odgovaranja za neminovno reprodukovanje kulturnog modela  – nasilna centralizacija ideološke strukture. Ta centralizacija nam olakšava društvenu navigaciju prividno odgovarajući na čežnju da znamo  –  šta želimo i ko su oni (pozitivci) koji to žele zajedno sa nama.

Opasnost identifikovanja feminističkog aktivizma sa službom etičke policije za rodnu ravnopravnost ne iscrpljuje se poslovičnim jadikovanjem (uglavnom u cilju antifeminističke manipulacije) nad disfunkcionalnim postvarenjem i odbacivanjem “protivnika”. Svakako nas  zabole i za loš PR, o kome se neprestano govori u vezi  sa “agresivnošću feministkinja”.

Opasnost leži u zabludi da se protiv savremenog kapitalizma i patrijarhalnih odnosa možemo boriti iznutra ih razgrađujući kao pojedinci ili grupe pojedinaca. Koliko god da antifeminista pokosimo ili lažnih feminista uhvatimo na delu i autujemo kao lažne, još uvek nas čekaju naši saborci koji se u teme o kojima pričamo i pišemo, a bogami ih i svakodnevno živimo, “ne razumeju”, njima se “nisu bavili ozbiljno”, ali “njihove dobre drugarice su svakako stručnjakinje za feminizam, pa nas mogu spojiti sa njima”.     

Lična odgovornost se može praktikovati samo ako za to postoji odgovarajući kolektivni kontekst. Za stvaranje novog kolektivnog subjekta koji bi mogao artikulisati borbu za solidarnost, neophodno je odreći se komfora podrazumevanja. Iako bi bilo lepo da je odnos lične odgovornosti i kolektivne etike jednostavan i da možemo da računamo na svakodnevne prakse poput borbe protiv pojedinih seksista, valjda nam šlajfovanje u mestu dovoljno govori o prividu ove “zdravorazumske” pretpostavke.  

Ivankovcu koji je na jednom levom portalu i povodom pesnika levog političkog samodređenja izneo seksističku i netačnu tezu zato treba čestitati Osmi mart. Tim iskorakom iz teorijsko-etičkih ratovanja priziva se istinska polemika o odnosu feminizma i književnosti.

Ženiranje Nina

Kao što treba udeliti poneku neočekivanu osmomartovsku čestitku, poneku zasigurno treba i odbiti – recimo onu kojom je članica Ninovog žirija Jasmina Vrbavac  odgovorila  na negativnu kritiku nagrađenog romana Arzamas.

Odbrana romana koju je ponudila Vrbavac u jednom intervjuu  takođe je primer feminističkog automatizma, ovoga puta još i zloupotrebljenog zarad legitimizacije jedne štetne odluke. Odbrana Arzamasa tu se oslanja na dve teze:

  1. Teme bliske ženama se još uvek smatraju trivijalnim
  2. Vrednosni kriterijumi za muške autore niži su od onih koji se primenjuju na roman Ivane Dimiće i autorki uopšte


Druga tačka je neupitna. Stravična rodna nejednakost u književnom polju prisutna je na svim nivoima, a jedna od strategija racionalizacije manje vidljivosti žena u njemu jeste i manje ili više osvešćeno pooštravanje recepcijske istančanosti u susretu sa njihovim radom. Svakako, istina je i da se  pretežno muški dobitnici Ninove nagrade, u vrednosnom pogledu svojih romana, često sa Arzamasom nalaze kod kuće.

Ono što jeste upitno je distanciranje članice žirija, dakle osobe koja pripada nekakvoj kulturno-književnoj eliti, i raspolaže nekakvom moći  –  od usuda rodne neravnopravnosti u književnom polju. Reč je, dakle, o pojedinki koja hrabro iznosi problem na videlo jer shvata svoju ličnu odgovornost.

Pošto je lična odgovornost izmeštena iz svog sistemskog konteksta, onda i neko ko svojom formalnom pozicioniranošću u tom sistemu hteo-ne hteo  reprodukuje model rodne neravnopravnosti, može da govori o toj neravnopravnosti kao o misterioznoj sili protiv koje članovi jednog žirija dižu svoj glas. Nema potrebe naglašavati  da se lična odgovornost priziva samo u ovakvim prigodnim situacijama.

Prva teza Jasmine Vrbavac još i više zatrpava probleme odnosa feminizma i književnosti nedorečenim pojmom trivijalnosti. Ivan Velisavljević u  kritici  Arzamasa, ovaj tekst naziva dživdžanovim zbornikom imajući u vidu komodifikovan jezik poštapalica i fraza.

Vrbavac ovako postavljen pojam trivijalnosti sužava na tematsku ravan i zbori  o marginalizovanju “ženskih” tema u književnosti. Na taj način zloupotrebljava žilavu vezu između tema koje se tradicionalno vezuju za autorke i čitateljke i tradicionalnog shvatanja trivijalnosti. Međutim, da bismo počeli efikasnije da preispitujemo tu vezu, valjalo bi da, recimo, članovi žirija najveće nacionalne nagrade za književnost svoj diskurs počaste nešto preciznijim pojmovnim kategorijama.

Trivijalnost je tako bila predmet zgražavanja upravo kulturnjačkog miljea povodom takozvane voditeljske književnosti,  koja je u Srbiji sa Lagunom doživela ekspanziju. U pitanju su uglavnom ljubići koje pišu žene. Ne samo da “muška” žanrovska književnost nije izazivala takve kulturne ustanke, već se u pojedinim polemikama pokazalo da nam dživdžanov zbornik kulturnih boraca ne pomaže da razumemo šta je to u visokoj književnosti visoko, a šta trivijalno u romanima voditeljki.

Treba imati u vidu i klasno čitanje Vladimira Tabaševića. Klasno određena filozofsko-duhovna potraga za oduškom od “realnosti” u nagrađenom romanu upravo je primer kako nas trivijalnost zaskače najpre tamo gde smo se nameračili da joj uteknemo. Podvojenost platoa nadgradnje od realnosti jedno je od  ključnih mesta  razumevanja ovog pojma. 

U izostanku ovog razumevanja, hrabrost da se odušak nekih proglasi visokom kulturom, a odušak drugih napadom na nju vrlina je istog reda kao i deljenje utešnih  feminističkih paketića koje smo dobili od lično odgovornog Ninovog žirija.

 

Ivana Kamenković (1987), izvršna urednica Prolettera.

This is a unique website which will require a more modern browser to work!

Please upgrade today!

Logo Header Menu