Potrošnja

Objavljeno:
Potrošnja

POTROŠNJA

ustala sam u pizdu materinu ustala
želela da mi je ceo život hobi
otišla u svoj FB vrt i
posadila Zebra Plant Chom Pu C. Spiralis Sunshine
fotografisala lisicu
zalila biljke
fokusirala se na slova
i pocepala sve prste na tastaturi
ustala
i nastavila da psujem
platila sve što se platom može platiti
račune hranu karte za jgsp
reciklirala
prokotrljala alaina badioua
vek-stoleće-zver
oljuštila
prosipala ponavljajuće dane
u kojima se radi da bi se trošilo
svaki dan jebeno puno trošilo
i dobro sam stisnula zube
kulturno politički
da ne bih opet u pizdu materinu ustala
pprefinjena
ttvojammoja plava krv
bridi cenzurisanim danima
hičkok i ulje od straha
rascvetava se čisti uumrrazum
golo čisto golo čisto
tek da se naoštri pokret lavandine kose
da se nalakiraju jutra
u ttvojimmmojim plavim vatama za nerimovane stihove
glava
ud
zombi i welike trudničke haljine
na gleđi je ostala plava riznica
kompatibilno sa paštetama
i smešnim fijucima
čisto što čistije i što belje
jer niko od ljudi nikad ne piša u plavi bazen
nego svi izađu iz vode i
odu u wc
jer žele da voda puna hlora bude ččistapprozirna
plava voda
za pplavukkrv


SNEŽNA KARTOGRAFIJA

tačno je dvadesetsedam časova
sneg je pojeo televiziju i internet-radio
pojeo je spikere*ke koji razlivaju stereotipe
i panično se grudvaju rečenicama
sunđer je počeo da smrdi, vreme je da se promeni
sneg je pojeo sve probleme
neisplaćene plate poluvidljive štrajkove proteste u atini
pojeo je jedini ruzmarin posađen na terasi
mnoštvo ruku i povrća na pijačnim tezgama
i dalje je najvažnija neoliberalna organizacija užitka
šta jesti kako se obući, ako nema
onda zamišljati ostaviti sve kako jeste
zato
pozdravljam te deko jorgane vuno jambolijo čaju afriko plažo termočarapo vruća supo sa kus-kusom debela helanko debela mačko ljuti začine debela knjigo debelo slovo žuto i naranđasto toplitoplitopli najtopliji ekranu
pozdravljam te tačno na minus dvadesetsedam stupnjeva
prakticirajući od ranog jutra ideologiju

 

UMETNOST BEZ ORGANA ILI KAKO JE KULTURNA INDUSTRIJA POSTALA RIĐOKOSA – MAJA SOLAR

ulazi u sobu i primećuje da je on pored otvorene rerne. koristi toplotu od pečenja pite, ne bi li se ugrejao. tako običan prizor, da bi se radoznalci koji su došli videti heraklita razočarali. hteli su da uhvate taj svečani čin mišljenja. mislili su da je mislilac u mišljenju nešto provokativno. čudno. opsceno. a ono nikakav skandal. samo obična scena čoveka koji se greje pored peći. koji ih zove, jer su oni krenuli da se vraćaju. razočarani. bez teatra mišljenja. a heraklit ih ohrabruje da uđu, jer i kod peći su bogovi prisutni. ali boga nema. nema ni čoveka. ona odgrize svoj jezik i raskrvari ceo ekran. tako osakaćena, bez skliskog organa, ona ulazi u sobu i primećuje da je on pored otvorene tople rerne. miriše pita od sojinog sira. njezin jezik je negde pao i ona ne kaže ništa. ali odsvira. on je muzičar je muzičar je muzičar nije kulturni radnik. njegovo asfaltirano lice vibrira u mirisu kore i sira. on joj odgovori notama od pite i heraklitovih fragmenata. negde, u dodekafoniji, oni će živeti zauvek sretno i pakovaće muziku kao što su kristo javašev i žan-klod pakovali ceo svet u ljubav. ali prvo on mora da napiše opscenu sinfoniju. nešto toliko skandalozno da će radoznalci pasti na dupe. nešto tako čudovišno i tako bezobrazno, da će biti na svim naslovnim stranama. nešto što će poderati notne plahte i napraviti haos. anarhističnu muziku koja će se snobovski rasprostrti po levim stranama jastuka. slavlje mišljenja. on mora da proizvede sinfoniju sa kojom će zaraditi brdo novca. da bi oni živeli zauvek sretno. za tu hipersinfoniju potreban im je njezin odgrizen jezik. ona odgrize još dva jezika, tri. šest. šest stotina jezika odgrize, ne bi li ih stavili kao glavne sastojke u pitu. u sinfoniju. za taj poduhvat potrebno je mnogo toga žrtvovati. posebno vlastite organe, oni su uvek nekako najsočniji, najskandalozniji. publika im se iščuđava. sinfonija puna odgrizenih jezika ili nekih drugih organa sasvim sigurno će nadmašiti sve brucknerove melodije. ona se od uzbuđenja ispiški na narandžasti tepih u sredini sobe. na njegovom asfaltiranom licu sjaje se kapljice znoja, na rubu usana. on mnogo radi. po ceo dan i celu noć. on je muzičar je muzičar je muzičar JE kulturni radnik. ne bi li sagradio takvu kulu od sinfonije od koje će svima zastati dah. ne bi li zaradio novac i imao od čega živeti. preživljavati. soba se zagrejava, soba se pretvara u zahuktalu peć u kojoj se peče pita tj. sinfonija. ona ulazi u sobu-kulturnu industriju i primećuje da on stoji pored otvorene usne šupljine u kojoj nema jezika, ali nema ni sobe. sobe nema jer se soba mora plaćati. muzičar ne može praviti muziku besplatno, svako mora plaćati struju, vodu, internet, zrak i geometrije u kojima nema bogova. nema ni ljudi. on nije čovek on je muzičar je muzičar je kulturni radnik. on mora da napiše projekat. projekat mora da prođe na nekom konkursu. projekat o skandaloznoj sinfoniji punoj klizavih organa mora da se svidi kulturnoj vlasti. oni moraju da mu daju novac i svečani klim bradom da – da – može da počne da komponuje. on je i menadžer, vrlo vešt, i pr, poseduje sve social skills i nema sobu jer sobu je potrebno plus plaćati, nema instrumente niti tehniku, jer je to sve skupo, a nema ni jezika za svečanu sinfoniju, jer jezik je luksuz kojim se može okusiti nešto što je zabranjeno. z.a.b.r.a.nj.e.n.o. jer je skupo. on nije muzičar nije muzičar je kulturni radnik i po ceo dan plaća i projektuje i planira. ne sinfoniju, za to nema vremena, treba se baviti kulturom i njenim tržištem. šta ima novog danas na tržištu? ima li novi konkurs, ima li sinfonije za kupiti, ima li sobe na prodaju u kojoj bi mogla da se seče i cepa muzika, ne to je preskupo, ima li barem pite na tržištu? evo ti pite, može sa šest jezika više, za šestočetrdetetčetiri novčića, za tebe jeftinije. može. i pita je skupa u pičku materinu, ali tako dobro miriše. na sojin sir i na njegovo asfaltirano lice prepuno muzike. ona ulazi u muziku i primećuje da je on tu nastanjen. radoznalci razočarano okreću glavu, tako običan prizor i za tako malo novca.

 

TI I JA I NAŠA IDEALNA OBITELJ U KOJOJ SMO MI SAMI SEBI DECA, I OSTALE ULOGE

žena i muškarac imaju dete veličine patlidžana. dete je tajna. dete je sakriveno, jer je malo. ima deset godina a veličine je patlidžana. vičem, kotrljam glas u lica mame i tate, razmazujem osećaj krivice na drugog. kao kad prebacim strah u zajedljivost. (gumica na česmi bi zaustavila curenje, ovako podmećem sunđer.) dete je tamno, koža mu je kao tamno zlato. obrve se formatiraju prema čamcu čela. mala o-usta proizvode nešto strašno. nešto zbog čega ostajem bez glasa i ne mogu prestati da plačem. dete je malo, zauzima oba dlana kad ga se uzme, dete ima deset godina. žena mama kaže da je dete prestalo da raste čitavu deceniju. štitim ga. moje kiborg ruke su ljuska za malecno telo. ghost in the shell. od hormonskih tableta uvećavaju mi se grudi. koža se plastificira. dodirujem spinove u zraku, mehanička slika muškarca=mame u punoći. gomila čvrstih rečenica, pogled na pejzaž uperen dugo i omamljeno. ljubljenje sopstvenih mišica, dok se izvijam i urastam u zid. oko mene inače zid. uvek. dok hodam, dok pričam, dok pričam a ne želim da pričam. dok se rukujem i društveno sam ljubazna. i politički korektna. oko mene zid. vlastita soba=robotika. maštam o valjkastom zidu oko mene, cilindru u koji sam sakrivena i zaštićena kao mali patlidžan u šakama. literarna životinja u metalu. ključam zbog hormona, kačim želje na konac za zube. kvantna biologija. nabrekla osećanja i potreba da me čuvaš. ja sam tvoje dete. dete koje je tako malecno da ga možeš staviti u rupu između vrata i ramena. ja sam dete koje ima spaljenu vaginu. na sto stupnjeva celzijusa. hibrid metala i sekreta. sprava koja peče i meso koje gori. nova vagina. nova žena fotokopirana u muško telo. ja sam tkivo koje je bilo malo, strašno malo i tamno zlatno, i sada sam mladić. glas u tvojoj glavi. mi se uvek volimo glasovima. prvo sam bila premala, onda sam odjednom postala muškarac. dakle preskočila detinjstvo i odrastanje. radio-talasni šok. nemam iskustva. nemam vaginu, spalio sam je, nemam sebe koju sam štitio i obavijao dugačkom žilavom mašinom. dēsni nad zubima su se pomerile prema gore, ostavile kotline drugačijih boja. potrebe u parodontoznim snovima. potrebe da budem tvoja pulpa. tvoje dete. važna osoba i nezastarljiva gomila. muškarac je bačen u svet bez zida i bez kibernetskog naručja. zastrašen. ne znam kako da se ponašam. sviđa mi se žena koja čita poeziju. ima čudan kroj gaćica ispod svilenog volana čaure. ja sam mladić koji je od atoma odjednom postao organizam, bez rasta, i ne znam kako da pričam sa ženom koja čita poeziju. ugrožen. nataloženog kamenca želje. želje za uvlačenjem u tvoju rendgensku vaginu. u koru koja me štiti, u zid pun naboja i titrajućih objašnjenja. ja sam ja sa dugačkim toplim oklopom dok grlim sam/a sebe […] žena i muškarac koji imaju sami sebe kao decu. glasove u kiberglavama. deca su tajna. deca su skrivena, jer su mala. veličine patlidžana. razmazuju osećaj obitelji jedno na drugo.

This is a unique website which will require a more modern browser to work!

Please upgrade today!

Logo Header Menu