Otpor moralizmu kritike antikolonijalne misli

Odgovor na tekst “Otpor konzumerizmu antikolonijalne misli“ od 27. februara
Objavljeno:
Otpor moralizmu kritike antikolonijalne misli

Lepota naslova Fanonove studije (Prezreni na svetu) krije se u mogućnosti da se „prezrenošću“ i vezom sa Internacionalom obuhvati ne samo crna rasa, ne samo potomci crnih robova, već svi oni koji su na ovaj ili onaj način u podređenom, „ropskom“ položaju

Treba najpre bez moralisanja ustanoviti činjenicu: u kapitalizmu teorijom se bave povlašćeni. Potrebno je zatim istaknuti da su istoriju postkolonijalne teorije skoro isključivo pisali pripadnici povlašćenih staleža iz zemalja-kolonija. Konačno, treba dodati: da bi se postkolonijalna teorija konstituisala kao relevantna, morala je biti uvažena od strane onih povlašćenih na Zapadu, odnosno dobiti legitimaciju umnih muškaraca i žena iz viših klasa belog sveta.

Pođemo li logikom da o potlačenima govoriti nužno moraju baš ti potlačeni, naići ćemo na veliki jaz sledbovanja politike identiteta. Naime, u tom slučaju, radove Gajatri Čakravorti Spivak i Dipeša Čakrabartija morali bismo odbaciti, imajući u vidu da ih pišu pripadnici najviših kasti u Indiji. Ako na neospornu „kastinsku“ povlašćenost autora i autorke pridodamo i radni status profesora na najprestižnijim univerzitetima na svetu, naći ćemo se u debelom problemu. Ako, dakle, sledimo logiku pisma Jelene Savić Francu Fanonu, ni Fanon sam ne bi mnogo bolje prošao. Za razliku od Čakrabartija i Gajatri Spivak, Fanon je „samo“ imao privatnog učitelja, obrazovan je u Lionu, slušao je Merlo-Pontija i poznavao se sa Sartrom i Lakanom. Na našu  sreću, otklon od logike autorkinog pisma napravila je još odavno Spivak. Za marksističko-feminističku dekonstrukcionistkinju, subalternost predstavlja situacionu, a ne identitetsku odrednicu i u svojim radovima ona insistira na ovom određenju Gramšijevog pojma, preoznačenog i regrutovanog za potrebe postkolijalne teorije.[1]Unutar situacionog određenja kategorije, reći će Spivak, nema mesta hijerarhizaciji: subalterni se ne mogu međusobno rangirati i sameravati.

Prenebregavajući ovako postavljene stvari, Jelena Savić nastavlja paljbu po poreklu i društvenoj poziciji govornika i govornice okruglog stola „Kolonijalizam i postkolonijalizam“[2]. Autorka potom varira određene Fanonove „pojmove“ korišćene na okruglom stolu. Problem nastaje jer im neretko utiskuje dijametralno suprotan smisao u odnosu na prvobitni, pritom ih stavljajući pod navodnike. Naime, iako smatra nespornom i sveprisutnom interiorizaciju „belih vrednosti“ crnog čoveka („Za crnca postoji samo jedna sudbina, a ona je bela“) Fanon ne samo da ne ide ka, već hita od identitetske polike. Fanon je, reklo bi se, doslovce prezire. Povratak crnačkom bitku povratak je u prošlost, a u knjizi Crna koža, bele maske nema pretenzije da se subjekt smesti u prošlo vreme i „pređašnje stanje“. Naprotiv, za Fanona, čovek se ne buni zato što otkriva vlastitu (i ukradenu) kulturu/prirodu, već se pobuna dešava zato što postaje nemogućim disati:

Vijetnamci koji umiru pred streljačkim vodom ne nadaju se da će njihova žrtva omogućiti ponovno pojavljivanje prošlosti. Oni pristaju da umru u ime sadašnjosti i budućnosti.[3]

U kontekstu  argumentacije koju sam naveo, nije li indikativno da Fanon bira da borbu Vijetnamaca, dakle, „žutih ljudi“, navede kao primer?

Drugi obilato rabljeni termin u pismu Jelene Savić jeste „prezreni“. I ovde se, kao i u prethodnom slučaju, vide granice ove žustro napisane kolumne: autorka, kako se čini, ne uviđa jasnu referencu na početak Internacionale („Ustajte, prezreni na svetu!“). Lepota naslova Fanonove studije (Prezreni na svetu) krije se u mogućnosti da se „prezrenošću“ i vezom sa Internacionalom obuhvati ne samo crna rasa, ne samo potomci crnih robova, već svi oni koji su na ovaj ili onaj način u podređenom, „ropskom“ položaju. Za razliku od Hegelovog odnosa roba i gospodara, gde je „uzajamnost“ kategorija postojanja odnosa, u Fanonovoj interpretaciji, gospodar od roba traži rad, a ne priznanje. U tom smislu, poenta, i to marksističke[4]provinijencije, nije da se ukine „beli“ gospodar, već da svi gospodari sveta nestanu, budući da „bez gospodara nema ni robova“.

Konačno, bez obzira što „konzumacija Fanona“ Jeleni Savić izaziva „probavne probleme“, oni ne mogu biti razlog diskvalifikacije teoretičara koji se koriste tim izrazom. Vredi, u tom smislu, ponoviti da su određena „javna dobra“ (umetnost, kultura i sl.) u savremenom neoliberalnom kapitalizmu komodifikovana, odnosno da su postala roba. Uopšte uzev, upravo je jedna od specifičnosti kapitalističkog odnosa spram kulture masovna desakralizacija iste.[5] I jedan Fanon i jedan „romantični roman” jednako su robe za konzumiranje, nevezano od toga gde su kupljene. Autorkino zgražavanje spram činjenice da se Fanon „konzumira“ kao i literatura s trafike govori više o njenom, a manje o elitizmu teoretičara koje kritikuje.

Takođe, pri analizi kulture,nikako ne treba gubiti iz vida da je kapitalizam apstraktna nadlična struktura koja, s jedne strane, ne postoji bez naše saradnje[6], dok je, sa druge, naša saradnja postojeća uprkos opiranju. Zato kritike sa moralnih stanovišta, premda veruju da se ispostavljaju kao glasovi nečuvenih (i ne-čutih) glasovi manjine, zapravo samo očvršćuju „naivni utopizam“, kako kulturnih radnika, tako i politike uopšte.

[1] G.Č. Spivak termin pozajmljuje od Gramšija. U vezi sa obilatim korišćenjem ovog pojma, preznačavanjem istog u odnosu na Gramšijev „subaltern“, vidi tekst Markusa Grina (Marcus Green) Gramsci cannot speak.
[2] Okrugli sto održan je u Francuskom institutu u Srbiji, a govorili su: Vladimir Gvozden, Adriana Zaharijević, Zoran Ćirjaković i Nebojša Berec. Tribinu je moderirao Predrag Šarčević.
[3] Franc Fanon, Crna koža, bele maske, prevela sa francuskog Olja Petronić, Mediterran Publishing, Novi Sad, 2015, 192-193.
[4]Ž.P. Sartr, u predgovoru za knjigu Prezreni na svetu tvrdi da: „Fanon savršeno jasno pokazuje da to nezadrživo nasilje […] ne predstavlja provalu potisnutog divljaštva, pa čak nije ni posledica ogorčenosti: reč je o čoveku koji rekonstruiše sebe“. Dostupno na: http://konkursiregiona.net/natasa-tucev-prezreni-na-svetu-franca-fenona-u-knjizevnoj-obradi-keril-cercil-ulaznica-2012-prva-nagrada-za-esej/.
[5] Mark Fisher, Kapitalistički realizam, preveo Snježan Hasnaš, Naklada Ljevak, Zagreb, 2011, str. 16-17.
[6]Ibid, str. 32.

This is a unique website which will require a more modern browser to work!

Please upgrade today!

Logo Header Menu