Nek se ljubav desi, makar svet propao

Objavljeno:
Nek se ljubav desi, makar svet propao

Na žalost Jastoga, ljubav ne dolazi u stanove i ne donosi svemoćni mač kojim se teraju utvare autoritarnog okoliša. Privatne revolucije prečesto su unapred iskopani grobovi nad kojima se sumnjičavo odmeravaju dva samlevena narcizma


Jastog
(The Lobster) iz 2015. godine učvrstio je saglasnost bioskopske i festivalske publike o važnom mestu koje u savremenoj kinematografiji pripada grčkom reditelju Jorgosu Lantimosu. Prema većini tumačenja, ovaj film je u značajnoj meri zadovoljio onu večitu recepcijsku glad za društveno-kritičkim narativima koji totalizuju savremene ideološke probleme. Imajući to u vidu, vredi mu se vratiti nakon dve godine upravo kao simptomu nekih tendencija recepcijskog konteksta.

U distopičnom svetu Jastoga  ideološko klupko kulturoloških i ekonomsko-političkih uzajamnosti zapadnog društva pokušava se odmotati uz pomoć dosta jednostavne sižejne postavke. Ideološka proizvodnja i upotreba savremenih društvenih normativa izmeštena je iz demokratskog u okvire represivnog poretka. Slike Grada nam ukratko sumiraju najpopularnije motive raskrinkavanja urbanog posthumanizma: dokle pogled seže, svuda su samo generički stambeni blokovi i konzumeristička utočišta poput restorana brze hrane i tržnih centara, a u njima – mnoštvo istih parova. Kulturološki pritisci koji pretpostavljaju superiornost  bračnog partnerstva u odnosu na druge oblike društvenog preživljavanja ovde su, međutim, prevedeni u zakonski imperativ.

Otuda, poput drugih samica i samaca, sveže ostavljeni Dejvid (Colin Farrell) odlazi u Hotel, sistemsko čistilište za nepodobne građane. Tamo dobija šansu da u roku od četrdeset pet dana nađe sebi para i vrati se uobičajenom društvenom životu ili da se, u slučaju neuspeha, od njega zauvek oprosti i bude pretvoren u životinju po svom izboru. Realizovana metafora je, dakle, taj kafkijanski super star očuđujućih mehanizama Jastoga.     

Bizarni izbor se mora načiniti već po samom dolasku u Hotel; odabravši jastoga, Dejvid se izdvaja od ostalih koji uglavnom žele sebi da olakšaju eventualni formalni rastanak od društvenog života odabirom onih životinjskih egzistencija koje su čoveku najbliže i najpoznatije. Na taj način se legitimiše kao kasniji romantični junak i, važnije, jasno signalizira svoju izuzetnost.

Naizgled sasvim običan u svojoj nameri da što bolje odgovori na društvene zahteve, protagonista nije u tome neuspešan samo zato što je pomalo smotan i pomalo luzer. On je upravo luzer jer ispod svoje konformističke površine čuva ostatke autonomne ljudskosti koja se via krizne situacije izvesnosti postajanja životinjom ili via ljubavnog zapleta može i aktivirati. Jasno je na koji način ovako postavljen lik odgovara identifikacijskim učitavanjima najšire publike. Problem nastaje kada u masi treba Dejvida (i sebe) da razaznamo kao lažnog konformistu a istinskog subverzivca. Jastog odražava univerzalnu ličnu utehu da iako živimo poput svih drugih nismo zaista isti kao oni. Naša sličnost sa masom deindividualizovanih kukavica ili psihopata proizvedenih društvenim imperativima samo je prividna. Ili ipak ne?

Dodatna poteškoća nastaje kada razložimo prikaz ideološke interpelacije Hotela. Matematički ustrojeni apsurd, podmuklo divljanje propisa, zabrana, satova i rasporeda, vešalica na kojima se nižu identične košulje danas su za nas samorazumljive označiteljske prečice represivnih praksi. Mogli bismo ih čak nazvati nekom vrstom folklora dvadesetog veka. Kao takve, da li ih ovde treba shvatiti kao postupak retro-futurističke redukcije ili retromanijsku inerciju? I da li je opravdano posegnuti za ovakvim filmskim žargonom kada uzmemo u obzir implikacije današnje masovne tehnološke kulture i nametnutog privida o mogućnosti  potvrđivanja lične jedinstvenosti putem akcelerizovanog konzumerizma?  

U svakom slučaju, i u koju god nas epohnu plošnost vodi alegorija Jastoga, Dejvidov pokušaj prilagođavanja zadatim pravilima se neslavno završava. Plan da se pretvara da je psihopata, kako bi u skladu sa pravilom doslovne kompatibilnosti osvojio psihopatkinju koja mu je zapala za oko, brzo propada. Ubivši mu bivšeg brata a sadašnjeg psa, nesuđena supruga demaskira Dejvidovu zavodničku pozu savršenog sadiste. U uzbudljivom raspletu ovog razotkrivanja, on uspeva da pobegne u Šumu, gde ga u svoje redove prima pobunjenička grupa Samaca.

Makar anahrono konstruisana i makar uz manirističko naslanjanje na kafkijansku tradiciju, mašina atmosfere do ovog trenutka uspeva da tu i tamo poradi. Sa Dejvidovim dolaskom među revolucionare, sasvim se gasi. Na mesto njenih učinaka dolazi bledunjavi traktat o oblicima narcizma i otuđenja, čije poente, i ovoga puta, većina nas može prepoznati u vlastitim poduhvatima analitičke pronicljivosti i moralističke meditacije. Samci jednako treniraju, jedu, masturbiraju i plešu uz privatnu muziku iz svojih slušalica.

Čini se i da, lunjajući po kadrovima, otaljavaju sve dosadniju metaforičku kumulaciju koju ispostavljaju osnovne alegorijske premise. Doduše, dosadu bismo mogli preimenovati u intencionalnu mučninu kojom nas Jastog suočava sa nedaćama individualizma. I ponovo subverzivni potencijal ovakve društvene analize ostaje upitan. Naročito ako imamo u vidu da je moralistička percepcija zamenjena za subverzivno mišljenje jedan od formativnih principa savremenog individualizma. Drugim rečima, ukoliko u svojim brehtijanskim ambicijama film želi da se zamislimo nad ključnim ideološkim pitanjima, previše udovoljava komforu naše standardne dejvidovske distance. 

Iako je pesimizam uračunat u taj komfor, svaka izuzetna osoba, na primer bilo koji gledalac ovog filma, ima potencijal da nadmudri svoju ideološku uslovljenost. Ljubav Dejvida i naratorke (Rachel Weisz), takođe Samice, ljubav uopšte, ishodište je njihove i naše subjektivizacije. Time dolazimo do osnovnog sižejnog parodoksa koji uslovljava otvoreni kraj Jastoga.

Fiat amor – pereat mundus

Ideologeme različitih poredaka u filmu su nivelisane iskustvom pojedinca koga konstituišu i potom objektivizuju na isti način. I kada želja dvoje zaljubljenih počne da razgrađuje normativni društveni okvir, njegove pretpostavke se ispostavljaju kao odviše pounutrašnjene da bi oni prestali da reprodukuju sistemske imperative. Otvoreni kraj kapitulira pred pitanjem o mogućnosti otpora.    

Ali ne odustaje od naznačenog pravca pobune. Kada se društvenost razume kao neminovno zlo, šta nam nudi subverzivni potencijal? Konstitutivni feler savremenog zapadnog pojedinca čini ponorna podvojenost društvenog i privatnog, političkog i intimnog. Ljubav postaje  princip kojim on misli nadići svoju beznadežnu društvenu i decentriranu psihološku stvarnost, između kojih teško i sporo uspostavlja uzročno-posledične veze. 

Teško je primetiti rad ove prisutne odsutnosti ljubavi ispod naslaga otuđenih savremenih odnosa i tlačiteljskog narcizma, te utvrditi njene posledice. Ona funkcioniše kao zbirni pojam za privatni idealizam kao strategiju održavanja nihilističkog subjekta u životu.

Ljubav skida koprenu sa lica ljubavnika, a zatim oni, pripitomljenih psiholoških stvarnosti, mogu da učvrste zajednički otpor prema iskušenjima i nedaćama društvenosti. Privatne revolucije prečesto su, međutim, unapred iskopani grobovi nad kojima se sumnjičavo odmeravaju dva samlevena narcizma. Ljubav ne dolazi u stanove i ne donosi svemoćni mač kojim se teraju utvare autoritarnog okoliša.

Iako Jastog nagoveštava kratkotrajnost subverzivnosti želje i daje uvid u način na koji društvo proizvodi i normira privatni otpor, ipak ostaje u granicama etičkog političkog mišljenja. Ciklična borba dobra i zla, tragičnog čoveka i homogenog sistema da se opisati, ali samo da bi na kraju ostao veliki znak pitanja. 

Jer je utvrđeno da revoluciju treba prepustiti revolucionarima. Vladanje treba prepustiti vladarima. A masu koja prati jedne ili druge treba prepustiti masi koja prati jedne ili druge. Ljubavnici su prozreli beznadežnu istorijsku vrtešku. A zašto i do kada ih ona još uvek vrti kada sa nje siđu, za sada ostaje nerazrešivo.

Ivana Kamenković (Jagodina,1987), izvršna urednica Prolettera.

This is a unique website which will require a more modern browser to work!

Please upgrade today!

Logo Header Menu