Miranda Džulaj i Lena Danam: neurozapurneurotizam i kritički neurotizam

Objavljeno:
Miranda Džulaj i Lena Danam: neurozapurneurotizam i kritički neurotizam


Za svest koja u poznom kapitalizmu postaje radikalno zatvorena i podeljena na nezavisne funkcije neurotični simptomi počinju igrati integrativnu ulogu. Oni su kadri da buku šizofrene svesti katagolizuju i da joj obezbede makar minimalnu temporalnost. Oni kreiraju i idealizme i funkcionalizme partikularnih univerzuma


Čitanje Prvog negativca, hit romana Mirande Džulaj, zvezde kreativne klase, potrajalo je nekoliko dana i proteklo, izuzevši dve ili tri epizode kratke ugodnosti, tromo i po zadatku.

Po zadatku sticanja uvida u to šta neuhvatljivi, sveprisutni hipsteri čitaju i vole. Humanisti, na primer, studenti i profesori književnosti, koji nisu prošli tržišnu metamorfozu u, na primer, kopirajtere, nisu preterano zanimljivi. Fantom pragmatizma koji se teško usidrava u mirne luke, nastavničke, trgovačke ili sasvim daleke i nepoznate, ima dosadni manir moraliste. Doduše, među ezotericima koji prizivaju Miljkovićev duh u zadimljenim čitalištima ima i dobrih studenata koji ponekad završe kao medijumi  eklektičnog  fetišizma  u zadimljenim zvaničnim prostorijama.

U tim čitalištima, i ja ponekad pomislim da su hipsteri, valjda, u življem dosluhu sa svojim vremenom. Kada sam zamišljila recenziranje neke hipsterske knjige, mislila sam da ću se odmoriti u diskurzivnoj identifikaciji: uroniti u ugodnost očekivanog, ali uglavnom uspelog humora, koji se samoreprodukuje, odvijajući se kao beskonačno vuneno klupko; pod okriljem sveiskupljujućeg cinizma, ušuškati se u lakoću analitičkog postojanja, gde prestaju sve metodološke ili logičke razmirice; hrabro ispoljavati rebeliozni građanski temperament postavljanjem putokaza ka boljem i pravednijem društvu; postići dramu twitter-friendly sažetosti, definitivnosti: jer treba instruktivne signale što odsečnije odašiljati u loše i nepravedno društvo.

Stvar se, međutim, zapetljala.

                                                                                                                                                               ********

Pre čitanja Prvog negativca u jednoj nasumično pronađenoj recenziji na internetu našla sam da je tema romana transformativno iskustvo sredovečne uspešne samice Čeril čiji ekscentrično uređeni svet eksplodira kada je šefovski bračni par primora da u svoju kuću primi njihovu mladu ćerku Kli, privlačnu plavušu, okrutnu i sebičnu seks bombu, koja je naislno uterava u realnost i sasvim neočekivano  omogućava joj da doživi ljubav svog života. Čitanjem sam potvrdila da je reč o ispovednom romanu sa tezom, koji u nekoj vrsti romaneskne terapeutske prakse konstruiše trik rešenje za ciklične, zamorne psihološke avanture neurotizovane junakinje, koja nije toliko ekscentrična, koliko je zaoštrena prozna ispostava tipične predstavnice klasno-kulturološkog konteksta korporativne srednje klase. Taj kontekst je sterilisan i iščašen iz tradicionalnijih životnih i psiholoških praksi, recimo, srednje klase iz predgrađa.

Čeril je, dakle, uspešna samica koja svoju hiperuređenu i patologizovanu svakodnevnicu nadgrađuje opsesivnim motivima neurotičnih značenjskih igri. Trik rešenje, koje je očigledno unapred zadato i dosledno sprovedeno, sastoji se u strategiji životne revitalizacije čiji katalizator postaje Kli, amblematska figura neprosvećenog američkog provincijalnog života.

Srednjeklasni puritanizam pati od podjednake nelagode i pred razuzdanošću i pred konzervativnošću, čiji se spoj uzima za glavnu odliku provincijalnog konteksta kome Kli pripada. I razuzdanost i konzervativnost spadaju u grehe neprosvećenosti. Kli je poželjna devojka obučena vulgarno i bez ukusa; Kli nosi zlatni krstić oko vrata; zlatni krstić oko njenog vrata protivi se abortusu; Kli je neobrazovana i nezainteresovana za bilo šta osim za užasni televizijski program; i zato je Kli po celi dan ispred televizora, okružena ostacima brze hrane.

Međutim, nelagoda koju Čeril oseća zbog varvarskog upada u svoju uređenu svakodnevnicu krije transformativni potencijalKomplikovani doživljaji njenog cimerskog života sa Kli, od faze u kojoj je obesna i agresivna devojka verbalno zlostavlja, preko formalizovane igre fizičkih obračuna i, konačno, pornića koji se u junakinjinoj glavi kompulsivno odvija preuzimajući tela brojnih muškaraca, koja koristi da bi ostvarivala fantaziju potpunog opredmećenja Kliine želje, završavaju se zaljubljivanjem, zaželjenom neželjenom trudnoćom i uspostavljanjem neke vrste porodične zajednice.  

                                                                                                                                                              ******** 

Pre pisanja, pogledala sam i film Mirande Džulaj Me, you and everyone we know i njen razgovor sa Lenom Danam, drugom hipsterskom zvezdom, autorkom hit serije Girls. Njihov dijalog mi je pomogao da mapiram moguće smernice u tumačenju narativne proizvodnje i recepcije na današnjoj kreativnoj sceni. Radni pojmovi neurozapurneurotizma i kritičkog neurotizma mogli bi biti instruktivni u artikulaciji iskustva ovih narativa. Esencijalistički estetizam Mirande Džulaj i društvena kritika Lene Danam odgovaraju i njihovim autorskim personama. Na sceni, Miranda je ćutljiva, zagonetna mudrašica, a Danam subverzivna brbljivica.

Naravno, neuroza se ovde ne uzima u kliničkom smislu, već kao održivi mehanizam stabilizacije identiteta, koji postaje najoperativniji za neke oblike savremene subjektivnosti. Za svest koja u poznom kapitalizmu postaje radikalno zatvorena i podeljena na nezavisne funkcije neurotični simptomi počinju igrati integrativnu ulogu. Oni su kadri da buku šizofrene svesti katagolizuju i da joj obezbede makar minimalnu temporalnost. Oni  kreiraju i idealizme i funkcionalizme partikularnih univerzuma. Ili, drugim rečima, ekscentrični svet junakinje romana Prvi negativac.

Društvenost postaje nemoguća. Čeril se probija kroz ljudske predmete sa naučenim gestovima o kojima mora neprestano da se preslišava. Nelagodu zbog prisustva svog baštovana koga smatra beskućnikom rešava begom iz svog dvorišta u danima njegovog dolaska, postavljajući fasadu srednjeklasne žene koja beskućnika neće oterati, koja će se prema njemu ponašati sa uvažavanjem i koja će mu možda i platiti ako se ispostavi da je komšiluk doneo takav zakon uljudnosti. Nove pripravnike u svojoj firmi dočekaće poklonom, kako bi odmah dobila ulogu dirljivo uviđajne nadređene kolegenice, bez opasnosti od dinamika, i shodno njima ulogama, koje tokom vremena jedan nekontrolisani odnos može da donese.

Čeril nema prijatelje niti razmišlja o takvoj mogućnosti. Iako se čini da je tematska okosnica serije Girls prijateljstvo četiri mlade žene, ispostavlja se da je najdoslednija sižejna linija upravo nemogućnost, neostvarivost tog prijateljstva. Najjednostavnije je utvrditi promenu paradigme ako Girls uporedimo sa nikada dorepriziranom serijom Seks i grad. To što ideologija prijateljstva u hit seriji iz devedesetih ostaje neokrnjena maska identitetske fizionomije junakinja uslovljava i način na koji je izgrađen sistem likova.

Miranda, Šarlot i Samanta, koje spadaju u plošne likove, dosledno su konceptualizovane kao tri modela ženstvenosti: Amazonka, Majka i Ljubavnica. Omiljena Keri, identifikacijski najprivlačnija za publiku, na prvi pogled izgleda kao jedini složeniji lik, dok je, zapravo, najmanje realistična. Ono što je čini privlačnom jeste upravo to što ona uspeva da pomiri različite modele ženstvenosti  u okviru koherentnog identiteta i da na taj način postigne teksturu savršenog proizvoda. Keri je i uspešna i zaluđena ljubavnim vezama i muškarcima. Čak svoju zaluđenost muškarcima uspeva da pretvori u poslovni uspeh pišući neverovatno lukrativnu kolumnu o ljubavnim i erotskim odnosima. Ona je samostalna i romantična, nezavisna i krhka. To je ujedno čini i sižejno povlašćenom. Ovo fantazijsko razrešenje napetosti internalizovanih društvenih zahteva je mesto na kome se želja autora i želja publike poklapaju.

Hana, prva među jednakima u seriji Girls, kao najdoslednija neurotičarka među svojim prijateljicama, ispunjava fantaziju u kojoj se autistični univerzum pojedinca uspeva lišiti i ono malo društvenih inhibicija što ih diktira permisivna svakodnevnica njujorškog života. Ona ljudske predmete i predmete međuljudskih odnosa ne mora ni da preskače ili zaobilazi naučenim gestovima, poput onih kojima raspolaže junakinja Prvog negativca. Njene prijateljice su nedovoljno vakumirani neurotični univerzumi. Marni je previše obična, zauzdana atributskim kapitalom svoje društvene adaptibilnosti. Ona odgovara Kerinom modelu u veristički zaoštrenijoj varijanti izbačenoj iz fantazijskog koloseka. Šošana reprezentuje model tradicionalnog subjekta poznog kapitalizma sa svojom izdefirenciranom neurotičnošću koja je funkcionalna u društvu progresa i uspeha. Džesa je romantičarska neurotičarka, koja svoju narcisoidnu, autodestruktivnu strukturu, u maniru femme fatale, osmišljava pobunom protiv društvenih i intimnih normi. U sva tri slučaja postojanje ideološke podloge ne znači  njenu mogućnost, već predstavlja otuđeno kosmičko okruženje partikularnih univerzuma, čija je jedina uloga postavljanje fizičkih zakona koji taj univerzum čine neslobodnim i limitiranim. Jedino Hana uspeva da se potpuno neurotizuje, i zato je njena apsolutna nestabilnost nepresušni izvor identitetske stabilnosti.


Kada imamo u vidu da je autorkina političnost preuzeta kao formiran predmet iz društvenog miljea kome pripada, zanimljivo je pratiti pokušaj da se politika ljudskih prava i demokratske bezalternativnosti odvoje od stvaralačkog rada gde se navodno zadržava pravo na slobodni dijalog sa složenostima i protivrečnostima intimnog života i
psihološkog pakla

********

Neurozapurneurotizam u literarnim i filmskim narativima Mirande Džulaj šetnja je kroz izložbu hiperkontsruisanih i hiperstilizovanih anegdotskih slika, pod kojim pulsira ontološko podzemlje čija se kategorijalna nutrina postepeno izliva i polako plavi sterilni pejzaž neurotičnih likova (nota bene: kao što su trikovi esencijalizma potpora i naličje neuroze, trikovi fašizma su potpora inaličje neoliberalnog poretka). U blurbu koji potpisuje Danam, Prvi negativac je, shodno tome, određen i kao Biblija majčinstva. Katalizator ontološke katarze junakinje je razuzdana katolkinja,negativac američkog provincijalnog života ispunjenog rijalitijima i prejedanjem. Potraga za delotvornim terapijama i životnim smislom privremeno se završava aktiviranjem mehanizma drugosti kao izvora životne vitalnosti, u istoriji zapadne subjektivnosti uspešno isprobane taktike.

Na početku, Kli je već prema tradicionalnoj logici drugosti homogenizovana i seksualizovana. Vremenom će, međutim, njena neprosvećenost i glupost na granici retardiranosti postati provodnik raznih uvida i epifanija za Čeril u zemlji ljubavi, bliskosti, majčinstva. Kada se od drugosti napravi dovoljna distanca, ona postaje podatna za elegantniju vrstu eksploatacije. Katarza kontrolisanog sudara sa varvarima poznata je samo njahrabrijima!

Kritički neurotizam Lene Danam uslovljava njeno gravitiranje prema autobiografskim žanrovima. Od početka emitovanja serije Girls, mlada autorka se brani od dominantnog utiska da je njena autorska persona podudarna sa likom Hane koji ona i igra u svojoj seriji. Njena novoobjavljena proza potpada pod memoarski žanr. Čini se da se angažovanost i medijske i autorske persone Danam formira u fantazijskom balonu neurotične samodovoljnosti. Ideja je normiranje apsolutnog prava intimnog koje zaboravlja društveni i saljudski kontekst. Društveni i saljudski sadržaj je izmešten u apstraktno polje normirane političnosti. Danam je u par navrata  imala problem zbog svojih gestova i izjava koji u tumačeni kao rasistički ili čak seksistički. Kada imamo u vidu da je autorkina političnost preuzeta kao formiran predmet iz društvenog miljea kome pripada, zanimljivo je pratiti pokušaj da se politika ljudskih prava i demokratske bezalternativnosti odvoje od stvaralačkog rada gde se navodno zadržava pravo na slobodni dijalog sa složenostima i protivrečnostima intimnog života i psihološkog pakla. Političko i društveno se potpuno podređuju pojedinačnim intimnim potrebama, bez ikakve uzajamnosti sa njima, bilo u smislu dinamike značenja, bilo u smislu lične odgovornosti.

Političko i društveno postaju predmeti slične namene koju ima safety blanket. Angažman Lene Danam u  kampanji Hilari Klinton razjašnjava svrhu i upotrebu političkih predmeta. Njena reakcija na ishod izbora takođe. To je reakcija deteta kada mu objasnite da je ćebence koje sa sobom vuče samo prljava, neupotrebljiva krpa, a ne magičan predmet. I da ga možda može i izgubiti. Ono što dete nikako ne može da shvati jeste da će svet ostati jednako opasno i mračno mesto i kada  ostane bez svoje  magične zaštite. Magična zaštita i savršeni društveni kontekst za jednu samodovoljnu neurotičarku sa kreativne scene jesu nominalni feminizam ili nominalni multikulturalizam Klintonove.

U takvoj angažovanoj borbi za pravo na zaborav društva, koje u međuvremenu treba da ostane tačno kakvo jeste, nema mesta za drugost. Poznate su zamerke nakon prikazivanje prve sezone serije Girls zbog izostanka klasnog i rasnog diverziteta. Pokušaj Danam da udovolji civilnom sektoru jeftinim trikom uvođenja lika Crnca republikanca trajao je kratko i kao zaplet bio jedan od većih fijaska. Ova intervencija je bila suva i naručena kao i njen povod. Drugost je ostala pohranjena u eteričnom balonu politike.

I Miranda Džulaj je tamo ponovo smešta, pošto je obavila svoj sižejni zadatak. Na nesreću, ponekada Kli odbije da se tamo vrati i neočekivano se iz svog mraka umeša u istoriju demokratije izglasavši Trampa za novog američkog predsednika.

This is a unique website which will require a more modern browser to work!

Please upgrade today!

Logo Header Menu