Liberalna konstrukcija Drugoga

Objavljeno:
Liberalna konstrukcija Drugoga

Mehanizam polarizacije deprivilegovanih može se primetiti u različitim oblicima – tako se, na primer, neko iz Slovenije ne sme žaliti pred nekim iz Srbije, zato što je situacija u Srbiji (još) gora. Time se sprečava diskusija, pokušaji strukturne analize pojava na regionalnom i globalnom nivou i uspostavljanje autentičnijeg univerzalizma, kojeg mimikrijski univerzalizam liberala zapravo razbija

Liberalizam je ideologija koja, kako je to u jednom tekstu pokazao Primož Krašovec, legitimira kapitalizam. Njegov istorijski zadatak nije prvenstveno pozitivni projekat afirmacije određenih kulturnih vrednosti, već odbrana od komunističke revolucije – taj zadatak deli sa fašizmom, koji je u tome ujedno njegov konkurent.

U trojnom antagonizmu liberalizam – komunizam – fašizam na razini ekonomskih pitanja, i kada izuzmemo klasičnu dihotomiju baze i superstrukture, liberalizam prije nastupa kao saveznik fašizma nego komunizma.

To je logično ako u obzir uzmemo da liberalizam nastupa kao politička ideologija u datim uslovima parlamentarne demokratije koja je zasnovana na strogoj podeli između sfera ekonomije i politike. Parlament stoji kao institucija koja sprečava radikalne promene u ekonomiji i brani ekonomski red u njegovim temeljima. To su politički horizonti zadati politici u okvirima ovog društvenog uređenja.

Sentimenti multikulturanosti, sućuti, kosmopolitstva u okvirima liberalizma također često nastupaju u službi odbrane kapitalizma, prvenstveno preko deligitimacije radničke borbe u okviru pojedinačne nacionalne države i sprečavanja internacionalne, zbilja kosmopolitske zajednice radnika.

To se može potkrepiti brojnim slučajevima. Nedavno, posle izjave Trumpa o stanju u nekim afričkim i karibskim državama, kompanija Airbnb je na svom Facebook profilu započela seriju objava u vidu tekstova o tim zemljama, propraćenih  slikama: u pitanju su bila turistička opšta mesta, idealizirani slikovni prikazi prirode i elitnih smeštaja. Odgovor Trumpu poslužio je kao dobra reklama Airbnb-ju i – predviđamo – bogatim elitama siromašnih zemalja koje mogu da si priušte stan za izdavanje. U istom momentu ta je odbrana bila i konstrukcija Drugoga, koji sada nastupa lišen očajnih životnih uslova i borbe za preživljavanje, kao dobri, tajanstveni, neotkriveni čovek u kontaktu sa primordijalnom prirodom.

Liberalni Drugi je nekako čist i autentičan. U slučaju izbeglica, radi se o ljudima koji su po pravilu visoko obrazovani, imaju ugledna srednjeklasna zvanja, a našli su se u paklenim, apsolutnim mukama  – sa kojima se muke besposlenih i kulturno degradiranih radnika u evropskim zemljama nikako ne mogu uporediti.

Zato bi evropski radnici trebalo da ćute.

Ne osporavamo da su muke tipičnih izbeglica teže od muka tipičnih nezaposlenih u Evropi, koji imaju osigurano mesto za spavanje i socijalna primanja. Tvrdimo, međutim, da liberalizam kroz stvaranje imaginarija potpune polarizacije služi kao mehanizam njihovog razdvajanja, na štetu obe strane, čime zapravo ide na ruku krajnjoj desnici.

Izbeglica je sličan tipičnom liberalu (kao obrazovan čovek visoke strane kulture), a ujedno i veoma različit od njega (kulturološki egzotičan, pun nerazumljive patnje). On je razapet između sličnog i različitog, svaka od tih krajnost koristi određenoj svrsi  – što je tipična osobina Drugoga. On ne sme da bude previše religiozan, previše konzervativan, previše sličan lokalnim desničarskim masama sa njihovom strašnom popkulturom, već mora da se prilagođava određenom modelu.

Konstrukcijom Drugoga, uz podelu depriviligiranih, liberalizam legitimiše i posebnu vrstu biznisa. Sprečavanjem masovne solidarnosti između egzotičnog Drugoga i Drugoga u vidu domaćeg proletera, sistem sebi otvara put za opskrbu izbeglica i drugih migranata preko humanitarnih i državnih institucija, te kulturne industrije. Ta opskrba je dovoljno nekvalitetna i banalna da zapravo uglavnom i nije prava pomoć – osim kod posebno odabranih, za marketing adekvatnih pojedinaca. Tako  se status isključenog Drugog reprodukuje i time utvrđuje pozicija liberala.

Taj mehanizam se može primetiti u različitim oblicima – tako se, na primer, neko iz Slovenije ne sme žaliti pred nekim iz Srbije, zato što je situacija u Srbiji (još) gora. Time se sprečava diskusija, pokušaji strukturne analize pojava na regionalnom i globalnom nivou i uspostavljanje autentičnijeg univerzalizma, kojeg mimikrijski univerzalizam liberala zapravo razbija i sprečava.

Svim time ne želimo oduzeti moralnu autonomiju pojedincima i podređenim slojevima – nikako ne mislimo da lična solidarnost, empatija i slično nisu važni faktori ljudskog ponašanja i da ideologija u odnosu na lični stav deluje sasvim autonomno.

Problem koji se ovde javlja sastoji se u tome da upravo liberalizam sa svojom idejom lične odgovornosti glede javnih stvari lični moral stavlja na loš glas i mistifikuje ga. U okviru otpora liberalizmu brzo se pojavljuju reakcionarni identitetski imaginariji idealizovanog blue color radnika, gopnika, rednecka, koga levičari tretiraju kao što liberali tretiraju svoga Drugog – sa sažaljenjem, idealiziranjem, pretvaranjem konkretnog pojedinca u apstrakciju, umesto kretanja u pravcu od apstraktnih analiza prema konkretnim pojedincima. Levica time deluje reaktivno i brzo se može uplesti u problem kojeg kritikuje, što može biti simptom njezine nemoći i iscrpljenosti.

Ali dok postoji kapitalizam, postoji i mogućnost reinvencije antikapitalisitčke borbe i diskursa. U mesecima između februarske i oktobarske revolucije 1917. boljševici i Lenjin su mnogo puta menjali stavove i parole, prilagođavajući se situaciji – zašto bi savremena levica bila u tom pogledu regresivna, zašto bi se zadržavala na karikaturama istorije, meme ironiji i već dugo prevaziđenim identitetskim politikama? Možda dolazi vreme da se odnos između antikapitalizma i levice ponovno promisli.

Muanis Sinanović (Novo mesto, 1989), pesnik i književni kritičar. Član redakcije Radio Študenta i Prolettera

This is a unique website which will require a more modern browser to work!

Please upgrade today!

Logo Header Menu