Iznenadna i prerana smrt internet naloga

Kratak ogled o profilima, nalozima i drugim onlajn prostorima koje nazivamo svojim
Objavljeno:
Iznenadna i prerana smrt internet naloga

Od početka mi je bila sasvim beznačajna činjenica da fotografije sa Instagrama bivaju automatski sačuvane u mom telefonu, budući da one na njemu ne postoje u datom redosledu, sa naznačenim lokacijama i komentarima. Nije pitanje sadržaja ono koje predstavlja okosnicu identitetskog problema, već brzina, pozicioniranje i kustosiranje tog sadržaja u određenom onlajn prostoru

Navika naređuje da ubrzo nakon ustajanja prstom pojurimo ka mejlu, Fejsbuku, Instagramu ili nekoj drugoj svedeno dizajniranoj ikonici, mahinalno povlačeći palcem vrh ekrana da oslobodimo mesto za najnovije informacije. Instagram me je jednom takvom bezazlenom prilikom ljubazno obavestio: Your account has been disabled (ili Vaš nalog je onemogućen – za one koji uživaju u aplikacijama sa interfejsom na maternjem jeziku). Ovaj glagolski oblik me je posebno uznemirio, i to prvenstveno jer intuitivno verujem da je samoinicijativna drska neposlušnost naloga nemoguća – njegova je nepisana dužnost da se povinuje klikovima korisnika. Ušavši na zvanični sajt Instagrama shvatam da među opcijama koje predstavljaju podršku korisnicima ne postoji način da se bilo kome direktno obratite, već isključivo možete prijaviti unapred definisan problem. Sama po sebi, ovakva „podrška“ predstavlja prilično retrogradan i izlišan servis, pogotovo ako se uzme u obzir da moj problem, naravno, nije unapred definisan. Slične stvari su mi priređivali MySpace, Facebook, Hotmail i Yahoo Mail, ali tada bi se uglavnom nakon nekog vremena sve povratilo gotovo neprimetno, ali svakako ne samo od sebe. Ne znam ko u tom nedodirljivom onlajn prostoru određuje da li će moj nalog postojati, nestati ili se razmnožavati, a iako sam sigurna da moja mistifikacija proizilazi delimično iz neznanja, verujem da me upravo to čini prosečnim korisnikom. Sve ovakve platforme bi morale biti User friendly; a ja sam, čini se, prvoklasni User.

U ovakvoj situaciji, podležem kvaziintelektualnoj potrebi da život delim na stvaran (vaninternetski) i manje stvaran (koji se odvija na mreži), pa u skladu s tom pikselizovanom malograđanštinom vrednujem sadržaje koji se nalaze na jednoj ili drugoj obali. Pa ipak, ništa što se nalazi u novom prozoru mog internet pretraživača nije manje istinito nego ono što mogu da pročitam u antikvarnoj knjizi ili vidim na ulici, u pitanju su novi oblici postojanja i kretanja koji naseljavaju daleko fleksibilniji prostor. Naposletku, i suštinska vezanost za sopstvene onlajn delegate temelji se na tom nematerijalnom prostoru, te činjenici da se onlajn skladišti velika količina informacija koje jednostavno ne postoje, niti ikako mogu da postoje, negde drugde u fizičkom obliku. Verujemo, mahnito klikćemo, bahato otvaramo tab za tabom, dopisujemo se, komentarišemo, lajkujemo, tagujemo, menšnujemo, edujemo. Tokom tihog dijaloga koji besno vodim sa Često postavljanim pitanjima (FAQ), ispostavlja se da od svojih naloga mi zavisimo daleko više nego oni od nas. Sve ovo me dovodi do pitanja: da li je moja internet ličnost različita od ove koja šeta psa i pere zube? Da li moj internet identitet doseže do mog kupatila ili ga prevazilazi? Ono što je nestalo gubitkom naloga, primećujem, utiče na moj identitetski status u okviru onlajn zajednice – ali ne prostire se dalje od toga. Samim tim, od početka mi je bila sasvim beznačajna činjenica da fotografije sa Instagrama bivaju automatski sačuvane u mom telefonu, budući da one na njemu ne postoje u datom redosledu, sa naznačenim lokacijama i komentarima. Dakle, nije pitanje sadržaja ono koje predstavlja okosnicu identitetskog problema, već brzina, pozicioniranje i kustosiranje tog sadržaja u određenom onlajn prostoru. Izgubljeno je nešto što je nemoguće precizirati ili ponoviti.

Imam često utisak da se ponavljam kada me ljudi zapitkuju u vezi sa onim što već postoji na mreži u vidu bilo kakve objave: fotografije, statusa, check in-a. Moja internet ličnost je, dakle, transparentna, time što ne poziva na razgovor nego besomučno obaveštava, dok moj oflajn delegat nesumnjivo mora biti dijalektičko biće. Kultura sećanja postepeno počinje da se temelji na ovom prvom, nalogu koji posle nekog vremena čak pretežno služi da obavesti mene o meni (idealno – emodžijima). Tome, pretpostavljam, služe i Fejsbuk sećanja, koja figuriraju kao takva u tajmlajnu od početka Fejsbuka do kraja Fejsbuka; hoću reći – vremena.

Kada bih pokušala da pristupim svom Tumblr nalogu, sa kojim – ili za koji – sam borbu izgubila nedavno, porukica koja energično iskače insitirala je da je vreme da promenim šifru. U dopisivanju sa nekolicinom vrlo robotski predusretljivih članova Tumblr korisničke podrške, dobila sam odgovor da je njima bezbednost na prvom mestu. Zamolila sam ih da nalog jednostavno ukinu ukoliko ne veruju da je moj (premda se zove, da identitetska ironija bude dublja, isto kao ja), jer nisam želela da neko ulazi na blog kome ne mogu da pristupim, a koji je obeležen mojim imenom i prezimenom. Takav delić interneta automatski se smatra mojim vlasništvom u očima korisnika koji me guglaju, a stvari koje se na taj način saznaju uvek deluju istinitije, neposrednije i relevantnije od jednog tradicionalnog razgovora ili motivacionog pisma. Dopalo mi se to što mi je korisnička podrška skrenula pažnju upravo na bezbednost kao odlučujući faktor njihovog poslovanja, jer na svim meni poznatim pametnim uređajima i platformama uvek postoji Security Settings opcija. Međutim, ova bezbednosna podešavanja se odnose na problematiku drugih korisnika, i uslovljavaju nizom pitanja našu vezu sa tim prijateljima, poznanicima ili nepoznatim glavama u kružićima. Pomenuti servis ipak ne uspostavlja nikakav kontrolisani odnos između osobe i njenog profila/avatara, osim šifre koja ih neraskidivo povezuje, a ovakva priroda podešavanja samim tim izvesno pretpostavlja da smo moj nalog i ja jedno. No, moram da se zapitam dok gledam u praznu Tumblr stranicu – nije li moj nalog takođe drugi?

Ukoliko i dalje tugaljivo verujemo da jesmo ono što posedujemo, ovakva vrsta nesigurnosti nad našim profilima i avatarima nesumnjivo stvara ogromnu količinu nesigurnosti. Internet je uticao na redefinisanje pojma panike zbog drastičnog povećanja broja korisnika društvenih mreža, budući da su one postale glavni izvor nervoze: nemogućnost pristupa sopstvenom profilu ili slučajno deljenje neželjenih informacija vaskrsli su kao vodeći uzroci porasta anksioznosti. Nedostatak kontrole zaista zvuči krajnje nebezbedno, ali u odnosu na to kako ovaj pojam tretiramo u svom kopnenom, a ne mrežnom, društvenom životu. Telefon, koji je važan faktor u ovom identitetskom prelamanju, nalazi se neprekidno u rukama korisnika i postaje njihov doslovni produžetak, osetljiv na dodir (sasvim nenamerno je u pitanju makluanovska opaska). Telefon, takoreći, služi da sve svoje onlajn inkarnacije nosimo sa sobom, pa ne moramo tendenciozno da sedamo za računar i ulogujemo se kako bismo im pristupili – dok još možemo. Taman kada smo pomislili kako smo u stanju da na računaru, tabletu ili telefonu privatizujemo delić interneta, Your account has been disabled počinje da zvuči kao nova kafkijanska kletva; premda je Elfride Jelinek jednom prilikom napisala da je internet zabavlja zbog mogućnosti da sama sebe ukine, većinu sveta ipak na smrt plaši izvesna mogućnost da budu ukinuti.

Kada sam nakon godinu dana napravila novi nalog, Instagram me je podsetio  da ne mogu da uzmem svoj stari niknejm, čime me je zapravo u potpunosti učinio nevidljivom za sve one koji su me ranije «poznavali» na ovoj društvenoj mreži. Bolje rečeno – prepoznavali. U ovoj sitnoj semantičkoj razlici se nazire identitetska suština internet ličnosti: ona zauzima određeni prostor koji osobu čini prepoznatljivom, ali kada biva progutana, u beskonačnom skrolovanju, lako je zamenjuju drugi pažljivo promišljeni kvadrati. Roditi se nebrojeno puta onlajn, u bilo kom željenom obliku, svakako je nešto novo sa čime se treba suočiti. Pakao, to smo drugi mi.

Maša Seničić (Beograd, 1990), dramaturškinja, scenaristkinja i nagrađivana pesnikinja

This is a unique website which will require a more modern browser to work!

Please upgrade today!

Logo Header Menu