NAGLAS I ODVAŽNO: Više o Hrabrom, manje o Balkanu

Objavljeno:
NAGLAS I ODVAŽNO: Više o Hrabrom, manje o Balkanu


Pojam hrabrost se često nepažljivo koristi u svrhu afirmacije stvaralačkih, političkih i kulturnih aktivnosti, ali ga – sada govoreći o kinematografiji – nikako ne smemo izjednačavati sa postupcima koji isključivo formalno odstupaju od vodećih tendencija. Sadržajno i tematski, hrabro ne mora biti agresivno i bučno, ali priroda odvažnog iziskuje konkretno, precizno i beskompromisno reagovanje na određene fenomene i događaje. Možda se hrabra dela upravo utoliko razlikuju od „angažovanih“; ona jesu društveno odgovorna, međutim, ne nužno kroz pomenuti tematski opseg, već i putem otvorenog intimističkog pristupa. Hrabrost, naime, ne sme biti grozničavo traganje za novim i samo novim (Žan Kler u knjizi Odgovornost umetnika na ovaj način objašnjava pojam modernog) – ona ukazuje i na odnos prema sopstvenoj sposobnosti primećivanja, veličajući potrebu za naslućivanjem i ukazivanjem na nešto još uvek neimenovano.

Praviti program, odnosno formirati selekciju, znači opipavati postojeći prostor, teme i autore koje u njemu figuriraju, ali i rekontekstualizovati ga, pružanjem mogućnosti da se na istom mestu sakupe autori različitih senzibiliteta. Pri prošlogodišnjem rađanju selekcije „Hrabri Balkan“ za beogradski Festival autorskog filma (FAF), Srdan Golubović predložio je da zajednički činioci odabranih filmova budu – u najširem smislu shvaćeni – hrabrost i Balkan. Pepuštajući Stefanu Ivančiću i meni da dalje navodimo i razlažemo ove pojmove, njihovo značenje se umnožava i prenosi, tim pre što u okviru programa u obzir dolaze igrana, dokumentarna ili eksperimentalna ostvarenja, u svim minutažama (kratka, srednja i duga). Verujem da problematika sintagme „Hrabri Balkan“ leži u tome što su oba pojma koji je čine nesvodljiva, mada sam donekle sklona da tvrdim kako se u tome krije i suština ovog programa: ne postoji, niti će ikada postojati, nad-dogovor oko toga šta je hrabrost ili koje tačno vrednosti predstavljaju Balkan. Pitanje identiteta verovatno motiviše obe ove borbe za značenjem i izražavanjem, te se u okviru selekcije za FAF 2016. većina filmova bavi upravo različitim perspektivama, spoznajama o telesnim ograničenjima, političkim i ideološkim prostorima koje treba dešifrovati, te poetskom i depatetizujućom prirodom potrage za istinom.

Kako je Sintija Žil, portugalska filozofkinja, govorila na svom masterklasu održanom tokom festivala „Slobodna Zona“, neophodno je zapitati se o savremenosti sopstvene selekcije i uopšte savremenosti autora, te imati u vidu da ona nikako nije imanentna njihovim prostim horizontalnim podudaranjem sa nama, koji imamo tu privilegiju da ih otkrijemo ili izdvojimo. Nadovezujući se na to, verujem da je važno raditi na raznolikosti, u kontekstu duha vremena, ali zaboraviti na konvencionalnu uravnoteženost programa. Postoji, sasvim izvesno, festivalska satnica koju treba popuniti, a traganje za „regionalnom hrabrošću“ jedan je neobičan proces u kom se greši, prave kompromisi i iznova dovodi u pitanje sopstveni sud. Naspram konformizma i opasne konačnosti, ovaj program ne pretpostavlja nesumnjivu hrabrost Balkana, niti tvrdi da se u okviru selekcije nalaze dokazi za nju, već on namerava da pokrene i iznenadi gledaoce, čuvajući njihovo poverenje u ozbiljan festival kakav je FAF. Želimo da mapiramo prostore, pa čak i ako je to samo nekoliko bioskopskih sala, u kojima se hrabrost prepoznaje, vrednuje, pa – zašto ne – i nagrađuje.

Selekcija za FAF 2016. pravljena je tako da ponudi diverzitet pogleda, estetika, pravaca mišljenja. Mogućnost prikazivanja određenih filmova relevantnija je i glasnija od subjektivnog dopadanja; ne samo prikazivanja, već i odluke na koji će način stajati ovi filmovi jedni uz druge, time dobijajući na težini – najčešće međusobnim opovrgavanjem, a ne potvrđivanjem. S tim u vezi, kao selektori ne moramo, niti možemo, stajati iza svake pojedinačne filmske ideje, ali odgovorni smo za ono što donose u vidu radikalnog kolektivnog tela.

Na konferenciji za štampu održanoj u cilju najavljivanja selekcije, Stefan Ivančić je između ostalog naglasio kako smatra da će Hrabri Balkan postojati i povećavati se, sve dok za njim u ovom obliku više ne bude bilo potrebe. Iza ovoga stojimo. Pa ipak, do vremena u kom će smelost postati dužnost, hrabrost je u oku selektora.

Selekcija Hrabri Balkan
u okviru Festivala autorskog filma (Beograd)
29.11. – 02.12.2016,

Kratkometražni
LUKSUZAN SALONAC, NA POŽELJNOJ LOKACIJI, U UŽEM CENTRU
GRADA (Sebastian Mihailesku, 2016) 19′
MELANHOLIČNI DRON (Igor Simić, 2016) 7′
SEĆAM SE (Elma Tataragić, 2016) 17′
SVE, JOŠ UVEK, U ORBITI (Dane Komljen i Džejms Latimer, 2016) 23′
SVI SMO MI OVDE ODUVEK (Peter Cerovšek, Matevž Jerman, Neža Grum, 2015) 12′
TRANZICIJA (Milica Tomović, 2016) 22′

Srednjemetražni
EPIZODA? (Grem Kol, 2016) 39′
LIMBO (Konstantina Kotzamani, 2016) 30′
MINOTAUR (Sabolč Tolnaj, 2016), 47′

Dugometražni
MAMA (Vlado Škafar, 2016) 90′
VETAR (Tamara Drakulić, 2016) 70′

This is a unique website which will require a more modern browser to work!

Please upgrade today!

Logo Header Menu