Fašizam naš da(v)našnji (I)

Objavljeno:
Fašizam naš da(v)našnji (I)

Ihr aber lernet, wie man sieht statt stiert
Und handelt, statt zu reden noch und noch.
So was hätt einmal fast die Welt regiert!
Die Völker wurden seiner Herr, jedoch
Daß keiner uns zu früh da triumphiert –
Der Schoß ist fruchtbar noch, aus dem das kroch!

[Prozni prevod: Stoga učite kako gledati, a ne buljiti/ Djelovati a ne pričati cijeli božji dan./ Ta je stvar skoro zavladala svijetom!/ Narodi su je savladali, ali, pažnja,/ Nitko nek’ ne slavi prerano:/ Plodna je maternica iz koje je ispuzala!] 

                                                                                                                                                                                Brecht, Zadrživi uspon Artura Uija

Tout comprendre ce n’est pas tout pardonner.

                                                                                 [Sve shvatiti ne znači sve oprostiti] 

                                                                                                                                                                    Anonimna dosjetka iz 20. st

Po procjeni jednog autoriteta iz 1996., broj radova o fašizmu premašuje 100.000. Ako je ta procjena i napola točna, cijeli život posvećen istraživanju ne bi vam bio dovoljan da održite korak. Fašizam je tema koja me zanima cijeli život, pošto je zaprijetio da će okončati moj život kad mi je bilo jedanaest godina, no posvetio sam mu samo nekoliko mjeseci intenzivnog proučavanja. Ovdje ću se odvažiti na pokušaj koji jest ograničen, ali je ipak ambiciozan: dati povijesno-epistemološki uvod u sadržaj, praktične rezultate i horizonte tog koncepta. Ne krijem da me njegovi rezultati kao i horizont užasavaju, ali moj je glavni zadatak proučiti ga i pomoći mojim čitaocima da učine isto. Kao što nam je rekao veliki Lukijan iz Samosate prije gotovo dvije tisuće godina, povjesničar filozof, „čak i onda kada osobno nekoga mrzi“, mora biti u stanju „postaviti interes javnog znanja kao važniji i istinu kao miliju od neprijateljstva.“

Kao i Michael Mann (ix), mogu uvažiti sve radove koji proučavaju nepoznate pojedinosti, facete, oblike i nijanse fašizma, ali takođe odbaciti sve horizontenerijetke među postmodernim znanstvenicima koji zaboravljaju masovna ubojstva i masovni teror, što se prečesto dešava u  takvim radovima: „pepeo mrtvih kuca mi o grudi“ (De Costerov upečatljivi roman Thyl Ulenspiegel). Fašisti nisu krili da njihove ideje i forme trebaju biti u službi želje za vlašću i stoga je kontraproduktivno razdvajati ta dva vida. Još jedna, simetrična opasnost krije se u zamci banalizacije i normalizacije fašizma, u koju su upali brojni autori u posljednjih pedeset godina.

Istina, mnogo je drugih sila u ovo doba svjetskih ratova i mutantskog kapitalizma  sudjelovalo u masovnim ubojstvima i masovnom teroru, olovnom mrtvačkom pokrovu izvanrednog stanja, redukciji života na pohlepu pod maskom visokih ideala ili na vegetiranje u mizeriji, i tako dalje. Ali je fašizam – uvijek u društvu nacionalističkog nasilja i, nakon kasnih 1920-ih, možda i staljinizma – bio udarna snaga tih sila, mračno fascinantan, ali „savršeno grešan“, da se poslužim sjajnom Fichteovom sintagmom. Nije bio, a ni danas nije, tek sporedna aberacija od napretka kapitalizma, nego legitimna mogućnost i rezultat kapitalističkog razvoja: „Moramo ozbiljno shvatiti mogućnost da se fašisti vrate!“ (Mann 4)

 

Pretpostavke i razgraničenja

Prošlost povijesno artikulirati ne znači spoznati „kako je zapravo nešto bilo“, nego ovladati sjećanjem kako ono sijevne u trenutku opasnosti.

                                                                                                                     Benjamin, O pojmu povijesti (modificirani pr. J. Zovko)

                                                                                                           

This is a unique website which will require a more modern browser to work!

Please upgrade today!

Logo Header Menu