Pozija&Proza

točno i jasno znam da prasci nikada neće gacati po krevetu što sam ga izborio za sebe  

Zdravo! Odoše svi, a niko da nas upozna  

kroničan strah od prostiranja  

SEKRETAR DA BI ZAKUVAO KAFU MORAĆE DA ISKOČI IZ LEŽIŠTA  

Čežnja, kažemo, jer je želja puna
beskrajnih razdaljina  

Za koga se borio Kosciuszko da ovako nezaštićeno kisne na Trgu Slobode?  

Pjesme genija slovenačke neoavangarde  

SMRT JE RAZONODA  

kad će bog?
kad će svila?
kad ćeš ti?  

NEČIJI BUDUĆI PLAČ  

O čemu se ne može masno govoriti o tome treba šuštati  

Odlomag genijalnog Fosterovog romana Infinite Jest prevela za proletter Ana Savjak  

Slušaj. Ne želim da večeras čitaš Karvera.  

Pesnik iz jednog sveta
slavu prenosi u drugi  

Šta nam možete reći o poeziji?  

stvarno si loše obojen ali to ne smeta nikome gore  

Žižek kreše kisindžerski  

Čujete li ovo?  

sneg je uživanje u pokrive[no(vo)m]  

VIDEO SAM NAJBOLJE UMOVE SVOJE GENERACIJE KAKO SE DOSAĐUJU U MLAKOM NIŠTAVILU POSLUŠNOSTI  

Već u šestom razredu potpuno sam se osjećao komunistom. Doduše, odbijali su me onakvi kakvi su bili: parolaški – bez veze sa stvarnošću  

U kući moga zaspalog oka vene drveta
prodiru iz namještaja pravo u pod  

ali ja nikad nisam spremna i nikad me nije zanimalo sve  

da bismo lakše isparili, ovakvi nježni
oblaci spušteni nisko ispod nišana svijeta