Bombardovanje Drezdena kroz plazmu jezičke poezije ključnog pjesnika tzv “nove crnogorske književnosti”
Kapitalizam i alhemija: primer jednog jezičkog rituala .
točno i jasno znam da prasci nikada neće gacati po krevetu što sam ga izborio za sebe
Zdravo! Odoše svi, a niko da nas upozna
kroničan strah od prostiranja
SEKRETAR DA BI ZAKUVAO KAFU MORAĆE DA ISKOČI IZ LEŽIŠTA
Čežnja, kažemo, jer je želja puna
beskrajnih razdaljina
Za koga se borio Kosciuszko da ovako nezaštićeno kisne na Trgu Slobode?
Pjesme genija slovenačke neoavangarde
kad će bog?
kad će svila?
kad ćeš ti?
O čemu se ne može masno govoriti o tome treba šuštati
Odlomag genijalnog Fosterovog romana Infinite Jest prevela za proletter Ana Savjak
Slušaj. Ne želim da večeras čitaš Karvera.
Pesnik iz jednog sveta
slavu prenosi u drugi
Šta nam možete reći o poeziji?
stvarno si loše obojen ali to ne smeta nikome gore
sneg je uživanje u pokrive[no(vo)m]
VIDEO SAM NAJBOLJE UMOVE SVOJE GENERACIJE KAKO SE DOSAĐUJU U MLAKOM NIŠTAVILU POSLUŠNOSTI
Već u šestom razredu potpuno sam se osjećao komunistom. Doduše, odbijali su me onakvi kakvi su bili: parolaški – bez veze sa stvarnošću
U kući moga zaspalog oka vene drveta
prodiru iz namještaja pravo u pod
ali ja nikad nisam spremna i nikad me nije zanimalo sve
da bismo lakše isparili, ovakvi nježni
oblaci spušteni nisko ispod nišana svijeta
